Najbolji klupski vaterpolo se ponovo igra u Srbiji! Kako to dobro zvuči!
Dugo smo čekali, dugo se nervirali, dugo smo se pitali kako nam je reprezentacija najbolja na svetu, a klubovi ne mogu da ostvare nijednu pobedu u Evropi, ali…
Lošim vremenima je očigledno došao kraj. Srbija ponovo ima najbolji šampionat u Evropi.
Bilo je potrebno samo malo ulaganja i da ponovo dobijemo konkurente ekipe, koje će sejati strah kod protivnika gde god se pojave. Prvi put od osamostaljenja zemlje imao čak tri predstavnika u grupnoj fazi Lige šampiona.
Prvi put imamo četiri ekipe koje su skoro pa ravnopravne i svaka može da osvoji trofej na fajnal-foru Kupa Srbije!
A kako je to moguće? Potrebno je bilo samo malo više entuzijazma, povratak legendi i naravno nešto više finansija nego inače. Ali ne previše, vaterpolo nije sport koji iziskuje mnogo novčanih ulaganja.
Možda zvuči neverovatno, ali sa godišnjim budžetom od 500.000 evra možete da se popnete na krov Evrope. Da dobro ste pročitali, toliko će najverovatnije Mohamed Salah zarađivati na nedeljnom nivou u Liverpulu u budućem periodu.
Ali da ne mešamo i ne upoređujemo nešto što nije za poređenje. Fudbal je postao biznis, dok su svi ostali sportovi nekoliko milja udaljeni…
Da se vratimo na srpski klupski vaterpolo. Šta se to sve promenilo, ali do detalja…
Od koga početi, možda od tima koji je napravio pravi bum i pokazao velike ambicije ili od tima koji je u poslednjih šest meseci osvojio sve trofeje koji su bili dostupni.
Prednost ćemo ovog puta dati aktuelnom šampionu Jadranske lige, Srbije i osvajača nacionalnog Kupa!
Radnički iz Kragujevca vaterpolo tim sa vizijom!
Malo ko je verovao nakon raspada sistema, nakon gubitka finala Lige šampiona od Barselonete 2014. godine i odlaska igrača poput Filipa Filipovića, Borisa Zlokovića, Zdravka Radića da Radnički može da se oporavi.
Sa ove distance možemo konstatovati da su dva čoveka imala viziju. Reč je o prvom operativcu kluba Jugoslavu Vasoviću i prvom treneru ekipe Urošu Stevanoviću.
Svesno su vratili Radnički u prvu B ligu Srbije. Oslonili su se na rad sa mlađim kategorijama, godinama smo svedočili kako su najtalentovanije dečake iz zemlje dovodili sa namerom da osvajaju trofeje kao što je to danas slučaj.
Polako su se puleni Uroša Stevanovića peli stepenik po stepenik. Redom su osvajali prvu B, pa prvu A ligu. Došao je plasman u Regionalnu A2 ligu, pa potom plasman u regionalnu elitu i onda pravo malo čudo.
Radnički iz Kragujevca je u sezonu 2020/21 ušao stidljivo. Tim su uglavnom činili igrači koji su nosioci generacije 2001. godišta, uz pomoć prekaljenih prvoligaša kao što su Filip Janković, Lazar Dobožanov, Nebojša Toholj i Nikola Lukić, te iskusni Miloš Miličić i Strahinja Rašović.
Neprimetno su osvojili sve. Stevanović je polako sklapao kockice koje su se složile tačno na vreme i tačno svaki put kada se odlučivalo o trofeju.
Prvo su napravili sezaciju osvajanjem Regionalne lige savladavši evropske velikane kao što su dubrovački Jug i Mladost iz Zagreba.
Tu nisu želeli da stanu, već su samo nekoliko nedelja kasnije u infarkt finalnoj seriji protiv favorizovanog Novog Beograda izašli kao pobednici i osvojili trofej namenjen prvaku Srbije.
Za sve pomenute rezultate Radnički iz Kragujevca je nagrađen direktnim plasmanom u Ligu šampiona.
Borba na više frontova kao da je umorila Šumadince, nisu ličili na sebe tokom većeg dela tekuće sezone, a onda su bili pravi kada je bilo najpotrebnije.
Ima i toga da je trebalo malo i adaptacije na nove saigrače. Klub je napustio ubedljivo najbolji strelac tima Strahinja Rašović, dok su put Kragujevca krenule vedete poput Miloša Ćuka i gorostasnog Josipa Vrlića.
Potvrda toga stigla je u finalu Kupa Srbije odigranog u utorak kada su na impresivan način savladali „drim-tim“ Novog Beograda i podigli treći trofej u nizu.
Radnički iz Kragujevca je dokaz da se predan rad i kontinuitet isplati kad tad, ko zna dokle mogu u budućnosti ako ovako nastave!
Šapić i Vujasinovć napravili „drim-tim“ na Novom Beogradu!
Još jedan klub zbog kojeg srpska liga dobija epitet najboljeg takmičenja na svetu. Kao što smo spomenuli u uvodu teksta, jako je bitan povratak legendi, što je Novi Beograd apsolutno uradio.
Kada je reč o struci tu je jedan od najboljih trenera Evrope, Vladimir Vujasinović, dok je Aleksandar Šapić imao viziju da u svoj klub dovede imena kao što su Aleksandar Šoštar, Denis Šefik i Slobodan Soro.
Takva imena pored bazena ne mogu da prođu bez majstora u bazenu. Novi Beograd je bio jako vredan u letnjem prelaznom roku, pa su tako redom dolazili Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Strahinja i Viktor Rašović, Angelos Vlahopulos, Duško i Gojko Pjetlović, Radomir Drašović, Đorđe Vučinić.
Strašna ekipa…
Ali čak i kada su u pitanju ovako velika imena uigravanje je neizostvan deo, a za tako nešto potrebno je mnogo druži vremenski period od tri meseca.
Takmičenje u domaćem prvenstvu i Ligi šampiona moglo je da se oceni prelaznom ocenom, ali je Kup Srbije pokazao sve slabosti tima Novog Beograda.
Ekipa je napravljena da osvaja sve, na prvom ispitu je pala, ali to ne znači da je sve gotovo.
Ima još dosta da se igra, do kraja godine su u opticaju još tri trofeja.
Crvena zvezda i Partizan u procesu revitalizacije!
Krug velikih imena srpskog vaterpola zatvaramo sa dva bivša prvaka Evrope. Malu prednost ćemo dati beogradskim crveno-belima, budući da su u nešto manjim problemima i da imaju nešto drugačiju filozofiju od svih.
Crvena zvezda je dugo godina kuburila sa rezultatima iz jednog jedinog razloga, a to je selekcija tima i konstantna promena trenera.
Nakon velikih grešaka, konačno su stigle dve godine u kojima je napravljen konkurentan tim i odmah su došli rezultati.
To se videlo tačno pre godinu dana, kada je Zvezda na krilima iskusnih igrača kao što su Miloš Vukićević, Ivan Basara, Dušan Marković i Gavril Subotić napravila pravo iznenađenje i osvojila Kup Srbije.
Da nema nameru da igra samo jednu godinu Crvena zvezda je pokazala u letnjem prelaznom roku. Dovedeni su crnogorski reprezentativci Đurđić i Pješivac, dok je kostur tima ostao isti.
Kada se radi planski sve ostalo dođe na svoje mesto. Crveno-beli su mimo svih očekivanja uspeli da se domognu grupne faze Lige šampiona i na taj način ispunili sve ciljeve do kraja sezone.
Ipak, za nešto ozbiljnije rezultate treba mnogo veći kontinuitet ili ulaganje, inače će Radnički iz Kragujevca i Novi Beograd ostati nedostižni kako sezona bude ulazila u završnicu.
Kada smo kod rada i revitalizacije ne možemo a da ne pomenemo sedmostrukog prvaka Starog kontinenta.
Partizan je bio pred gašenjem, pretilo je izbacivanje sa bazena i totalni kolaps. A onda povratak legendi i mala pomoć države i stari evropski gigant dobija pravi sjaj.
Klub su preuzeli ljudi poput Filipa Filipovića, Stefana Mitrovića i Milana Aleksića. Poslednja dvojica pomenutih su odlučili da pomognu u bazenu, što je trenutno dovoljno za drugo mesto u domaćem šampionatu nakon polusezone.
Dobro je, ali sluti da može da bude još bolje. Jedva čekamo, jer to srpski vaterpolo zaslužuje.
Kada na velikane dodamo ekipe poput bivšeg prvaka države Šapca, Vojvodine, kao i sredine Valjeva i Zrenjanina u kojma se dobro radi. Ne treba da brinemo za budućnost najtrofejnijeg sporta u našoj zemlji.
Mada možda je bolje da se ne nadamo previše, da budemo strpljivi i da čekamo. Istorija nas je naučila da ne može ništa preko noći i da nije neophodno da se srlja, tako se samo propada…
“DRIM TIM” ĆE MORATI DA SAČEKA NA TROFEJ: Radnički iznenadio Novi Beograd i osvojio Kup Srbije!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: ZA LANU I LENKU: Meridian i FMP donirali pola miliona
Maximumlife
Cim su stvoreni barem minimalni uslovi za igru,nas klupski vaterpolo je zivnuo i to van svih pozitivnih ocekivanja
Dimaria
Au ova sezona je bila atomska , nikad kvalitetniji vaterpolo nismo moglu da gledamo , Radnički je napravio ogroman uspeh osvojiti kup pritiv ovakvog Novog Neograda ..strasna stvar
Srbin
Iz svega navedenog proizilazi samo jedan zaključak, u narednim godinam će vaterpolo u Srbiji biti na jednom zaista visokom nivou.