U sportu smo navikli na svakakve priče, ali prava je retkost da jedan vaterpolista u periodu od samo šest meseci pređe put od prevremenog penzionisanja do borbe za titulu prvaka u najjačem šampionatu na svetu…
Vaterpolo svet je nakon Olimpijskih igara u Tokiju iznenadila vest da 27-godišnji reprezentativac Hrvatske, Lovre Miloš ima nameru da okonča karijeru. Na veliku sreću po jedan od najstarijih sportova, rođeni Zagrepčanin je promenio odluku i nastavio svoj profesionalni put u bazenu.
Život ga je odveo u Beograd, tačnije, u redove sedmostrukog prvaka Evrope, Partizana. To je bio idealan povod da Lovre Miloša ugostimo u novoj epizodi Meridianovog podkasta „Sport fokus“.
Za početak bilo je priče o adaptaciji na život u glavnom gradu Srbije, kao i samim počecima.
– Navikao sam se na život u Beogradu. Ovde sam već šest meseci, lepo su me primili svi, starno sam prezadovoljan – počeo je Lovre Miloš razgovor za Meridian sport, pa potom se prisetio svojih prvih vaterpolo „koraka“.
– Kao i svi klinci probao sam mnogo različitih sportova. Igrom slučaja sam probao džudo i košarku, ali to nije bilo to. U džudou sam još pokazivao nekakav talenat, ali u košarci je skroz bilo suprotno. Potom, budući da sam rođak sa Lukom Bukićem, čiji je otac proslavljeni hrvatski vaterpolista, krenuli smo na vaterpolo i tako se korak po korak stvorila ljubav.
– Ne mogu da kažem da sam bio uveren da ću postati profesionalni vaterpolista. Kada sam se vratio odlučio sam da probam i na kraju je ispalo dobro.
„Studije u SAD bih svima preporučio“!
Početkom novog milenijuma ljudi sa Balkana su uglavnom „koristili“ sport kako bi uspeli da se domognu studija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Takav trend se nastavio u narednim godinama, Lovre Miloš je takođe američki đak, ali daleko od toga da je imao isti cilj kao većina…
– Kada govorimo o tim prvim slučajevima odlaska u Sjedinjene Američke Države na školovanje, oni su uglavnom nakon diplomiranja težili da ostanu tamo. Nije im vaterpolo bio primaran, nego diploma i neki siguran posao. Međutim, kod mene je bila totalno drugačija situacija – otkriva vaterpolista Partizana i dodaje:
– Bilo mi je u glavi da je dobro diplomirati na nekom američkom Univerzitetu, ali mi nikada nije bilo u glavi da ja tamo sigurno želim da ostanem. Primarno je bilo da upoznam drugu kulturu, igram vaterpolo, usavršim engleski, ali male su šanse bile da ostanem nakon studija.
Hrvatski internacionalac toplo preporučuje odlazak na studije u Sjedinjene Američke Države.
– Studirao sam biznis-ekonomiju u Los Anđelesu. Život u tim godinama je bio fenomenalan. Iskreno, svakom bih preporučio da krene na studije put Amerike, ako se za to otvore mogućnosti. U najgorem slučaju ako ti se ne svidi, možeš se vratiti kući nakon mesec dana.
Sistem koji spaja školu i sport mora maksilano dobro da funkcioniše, misli se na svaki detalj.
– Svidelo mi se to što su vaterpolo i škola dosta dobro usklađeni. Sve je napravljeno tako da uspešno završiš školske obaveze, plus da imaš vremena za sport. Časovi u školi jesu „namešteni“ za uslovno rečeno normalne studente, nikada ne prave prema sportistima. Tako da predavanja uglavnom počinju u devet, zbog čega prvi trening mora početi oko pet ujutru. Na prvi pogled deluje sumanuto, ali se čovek navikne vremenom.
– Moram da istaknem da su takva pravila kada je sezona. Kada nema takmičarskog ritma onda je kompletna situacija dosta relaksiranija. Tada postoji samo jedan trening dnevno, koji ne predstavlja veliko mučenje u kombinaciji sa školskim obavezama. Kada se sve dobro sagleda jedan sistem koji funkcioniše bez greške – objašnjava Lovre Miloš.
Naravno, bilo je reči o stilu života…
– Što se konkretno života tiče, sve što zamisliš nalazi se u Americi. Nikada neću zaboraviti detalj da sam živeo u Los Anđelesu, a da na samo sat i po vremena lagane vožnje možeš da odeš na skijanje bez obzira što je 25 stepeni.
Povratak kući!
Kao što je bilo reči, Lovre Miloš nije bio previše zainteresovan da ostane u Sjedinjenim Američkim Državama, evo i zbog čega:
– Meni jeste bilo lepo u Americi, ali sam bio svestan da kada dođe vreme da pronađem posao i kada se zaposlim neće biti tako bajkovito. Kada kreneš da radiš u Americi neki korporativni posao, to podrazumeva rad od 12 sati dnevno, što znači da je socijalni život smanjen na minimum. Ljudi tamo nemaju potrebu za društvenim životom. Kada završe posao vrate se kući i sve se vrti u krug. Tu se jednostavno nisam pronašao i zato sam se vratio u Evropu – ističe Lovre Miloš i dodaje:
– Po povratku prva misao mi je bila da probam da odigram profesionalno vaterpolo. Dobro je bilo što sam uvek imao tu zaleđinu da mogu relativno lako naći posao zbog škole koju sam završio. Ispostavilo se da mogu da igram na visokom nivou, što je bilo fenomenalno.
Koliko je bilo teško adaptirati se na nove okolnosti?
– Nije mi bio problem da se pripremim za nove izazove. Zahvaljujući jakim treninzima u Americi bio sam odlično pripremljen kondiciono. Pored toga bio sam jako motivisan da pokažem šta sve što znam. Jedino je malo bio problem naviknuti se na kriterijum suđenja koji je kod nas dosta drugačiji, ali vremenom je i to došlo na svoje mesto.
Dobre igre u kapici velikana kao što je Mladosti iz Zagreba preporućile su Lovre Miloša selektoru hrvatske vaterpolo reprezetnacije. Da li je poziv bio očekivan?
– Nisam gajio velika očekivanja da mogu da budem pozvan da igram za reprezentaciju Hrvatske, ali je neočekivano stigao poziv četiri meseca nakon što sam zaigrao za Mladost iz Zagreba. Smatram da nema veće sreće i ponosa od toga da zaigraš za nacionalni tim svoje zemlje, to je kruna karijere svakog vaterpoliste i mnogo mi je drago što sam dobio takvu priliku.
Lovre Miloš je potom postao standardan u nacionalnom timu, ali je nakon Olimpijskih igara u Tokiju usledila iznenađujuća odluka za sve u vaterpolo svetu.
– Bilo je mnogo faktora zbog kojih sam odlučio da sa 27 godina napravim jednu pauzu. Možda je jedan od njih i prenatrpan raspored koji postoji u vaterpolu i koji po mom mišljenju predstavlja veliki problem. Ali to je jednostavno bila moja odluka i stojim iza nje.
– Iskreno, nisam imao previše razgovora i sa selektorom Hrvatske i sa trenerom Mladosti iz Zagreba. Oni su prihvatili moju odluku bez mnogo rasprave i to je bilo to.
“Partizan je pokazao inicijativu”!
Međutim, pauza nije dugo trajala, došlo je do pregovora sa beogradskim Partizanom koji je bio uporan u nameri da dovede hrvatskog vaterpolistu u svoje redove.
– Sa Partizanom sam pričao tokom leta prošle godine, ali je sve to bilo u domenu priče. Završile su se Olimpijske igre u Tokiju imao sam nekoliko zanimljivih ponuda, ali ništa što bi moglo da zadovolji moje ambicije, nakon čega sam napravio pauzu, ali Partizan očigledno nije želeo da odustane.
– Dobio sam još jedan poziv u oktobru, razgovarao sam sa direktorom Nikolom Kuljačom, kao i sa prvim trenerom ekipe Milošem Korolijom, pokazali su veliku inicijativu što je bilo ključno da dođemo do dogovora.
Pored inicijative, šta je još bilo ključno za dolazak u Beograd?
– Partizan je veliki klub. Prepoznao sam želju ljudi da sedmostruki prvak Evrope ponovo zasija pravim sjajem i ako ja mogu nekako minimalno da pomognem biće odlično.
Važno je bilo to što Partizan trenutno igra u ligi koja nema premca…
– Srpska liga u vateprolu je trenutno najjača na svetu. Ne znam ko može da bude dostojna konkurencija. Tu nema nikakve dileme – naglašava Lovre Miloš.
Crno-beli sa „Banjice“ igraju na očekivanom nivou u tekućoj sezoni. Regularni deo su završili na drugom mestu, stiglo do polufinala u kom će se sastati sa braniocem trofeja Radničkim iz Kragujevca.
To ne predstavlja nepremostivu prepreku za Lovre Miloša i njegove saigrače.
– Nama je primarni cilj da uđemo u finale domaćeg prvenstva. Jeste da igramo protiv Radničkog iz Kragujevca u polufinalu koji je aktuelni šampion i stvarno ima strašan tim, međutim daćemo sve od sebe da budemo kvalitetniji i da zaslužimo prolaz. Imamo prednost domaćeg terena, što može da bude jako bitna činjenica.
Ali tu nije kraj, Partizan potajno želi da napravi i korak dalje!
– Kakav bi ja sportista bio ako ne verujem da možemo da dođemo do trofeja. Novi Beograd jeste fantastična ekipa sa puno zvezda, ali pokazali smo u duelima protiv njih da možemo da im pariramo, što znači da nije nemoguće ostvariti veliki uspeh, a to je postati šampion na kraju sezone – podvukao je Lovre Miloš razgovor za Meridian sport.
PEŠIĆ ZA MERIDIAN SPORT: Imao sam ponudu Zvezde, samo ja i Terzić znamo zašto nisam došao!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Vladimir Štimac: Iz nezavidne situacije sam stigao do velikog uspeha! | Sport Fokus Podcast EP43
irina
cuda se desavaju,snaga volje je nekad jaca od bilo cega.
masa
Verujem da su retki oni u njegovoj domovini koji sa odobravanjem gledaju na njegovu odluku da igra za VK Partizan.
Fungi
Verujem da se mnogi tu ne pitaju,niti imaju pravo na to.