TIM SNOVA IZ ŠUMADIJE: Radnički iz Kragujevca = Divna vaterpolo priča!

Vaterpolo klub Radnički iz Kragujevca iz sezone u sezonu nastavlja da pomera grancije…

Da li se neko seća 31. maja 2014. godine?

Za običnog čoveka potpuno nevažan datum, ali za vaterpolo sladokusce u Srbij bio je to momenat kada je potonula nada da ćemo dobiti još jednog prvaka Evrope.

„Drim-tim“ iz srca Šumadije je tog datuma izašao na megdan slavnoj Barseloneti, koja je pred svojim navijačima pokušala da stigne do prvog trofeja namenjenom najboljem timu na Starom kontinentu.

Na prvi pogled delovalo je kao da Radnički iz Kragujevca nema šanse da ispusti vredan trofej. Asovi u bazenu poput Filipa Filipovića, Damira Burića, Borisa Zlokovića, Aleksandra Ćirića, Zdravka Radića, ulivali su nadu da će finale biti čista formalnost.

Međutim, desio se totalni obrt. Barseloneta je slavila rezultatom 7:6 nakon velike brobe i tako udarila temelje moderne španske reprezentacije koja će u godinama koje slede biti važan faktor u evropskom i svetskom vaterpolu.

Sa druge strane Radnički iz Kragujevca je poražen i krenuo je putem na koji smo već navikli kada je u pitanju naš klupski najtrofejniji sport.

Poput Bečeja i Crvene zvezde i u neku ruku Partizana nakon poslednje titule u Ligi šampiona, Šumadinci su krenuli strmoglavom silaznom putanjom.

Retko ko je verovao da nešto može da krene na bolje, osim dva čoveka. Bili su to trener ekipe Uroš Stevanović i prvi operativac kluba Jugoslav Vasović.

Nakon dve sezone zavaravanja da samo enormna ulaganja mogu da donesu pravi rezultat, usledio je totalni remont Radničkog iz Kragujevca.

Klub je vraćen u prvu B ligu, a potom je usledio mukotrpni rad i stvaranje jednog projekta koji ulazi u kategoriju najlepših vaterpolo priča u poslednjih dvadeset godina, ako ne i više.

Stevanović i Vasović su imali jasnu strategiju. Fokus je bio na mladim igračima, koji će vremenom kroz sve rangove srpskog vaterpola stići do statusa igrača koji će da vode jedan od najboljih timova u zemlji.

Godinama su skupljali veliki broj kvalitetnih momaka iz Leskovca, Niša, Kraljeva, pa i na kraju Kragujevca, a onda je bajka počela.

Na dominantan način je Radnički iz Kragujevca za samo dve godine stigao do elitnog ranga srpskog vaterpola. Za to vreme deca su stasavala, a potpuno prirodno su im dodati neki iskusniji igrači.

To ih je dovelo do veličanstvene sezone 2020/21, kada su osvojili sve. U pomenutu sezonu su ušli tiho, bez pompe. Svetla javnosti su bila uperena u stvaranje moćnog Novog Beograda, ali su Kragujevčani strpljivo čekali svoju šansu.

Nisu očajavali čak i kada ih je Novi Beograd relativno lako savladao na startu Superlige na domaćem terenu.

Uroš Stevanović je pripremao svoje pulene za nešto drugo, a to je osvajanje trofeja. Istina na prvom koraku su poklekli, dobijen je Novi Beograd u polufinalu Kupa Srbije, ali je Crvena zvezda iskoristila umor Radničkog da „preotme“ prvo mesto.

Ali tu nije bilo prostora za paniku. Vredan i požrtvovan rad doveo je do toga da se Radnički iz Kragujevca nađe na finalnom turniru Regionalne lige.

A tamo strašna imena poput Mladosti iz Zagreba i dubrovačkog Juga. Malo ko je očekivao da srpski tim može do senzacije i trofeja, ali to se na kraju desilo.

Mladost je eliminisana u polufinalu nakon infarkt penal serije, da bi u finalu vaterpolisti Radničkog ostavili Jug bez ikakve šanse da ostvare trijumf. Tu nije bio kraj.

Samo nekoliko nedelja kasnije Šumadinci su se našli u još jednom finalu. Na red je došla serija protiv Novog Beograda u finalu prvenstva Srbije.

Na prvi pogled deluje teže nego što je stvarno bilo, ali je Radnički iz Kragujevca rezultatom 2:1 slavio i tako se po prvi put okitio epitetom najboljeg tima kod nas.

Mnogi su mislili da ne mogu bolje, a onda je usledila sezona 2021/22, koja za sada deluje kao sezona velikih čuda. Radnički je ponovo veoma tiho odradio prelazni rok.

Klub je napustio najbolji stralac ekipe Strahinja Rašović, da bi na njegovo mesto došao dugogodišnji reprezentativac Miloš Ćuk, kao i prekaljeni hrvatski centar Josip Vrlić.

Kada se sve to spoji sa sedam juniorskih osvajača Svetskog prvenstva, kao i sa proverenim snagama poput Miloša Miličića, Nikole Lukića, Filipa Jankovića, Lazara Dobožanova, dobija se jedna kompaktna celina koja može mnogo.

Kao što smo navikli, sezona je krenula sporo. Još jači Novi Beograd nego prethodne godine je slavio u dva uzastopna duela. Jedan je bio u domaćem šampionatu, drugi u Ligi šampiona.

Ali imali svo već prilike da kažemo, Radnički iz Kragujevca koji predvodi Uroš Stevanović ne zanima mnogo početak sezone. To je period kada se uigrava tim za ono najvažnije, a to su opet ponavljamo trofeji.

Krajem 2021. godine ponovo je na red došao Kup Srbije, ali ovog puta su iz Kragujevca pokazali da znaju da uče na greškama. U polufinalu je teže nego što se očekivalo savladana Crvena zvezda, a onda je usledilo veliko finale.

Novi Beograd je predvođen braćom Rašović, Duškom Pjetlovićem, Dušanom Mandićem i Nikolom Jakšićem silovito ušao u odlučujuću borbu.

Poveli su izabranici Vladimira Vujasinovića rezultatom 4:1, ali to je bilo sve od njih. Krivce za tako nešto možemo da potražimo u vaterpolistima Radničkog iz Kragujevca.

Filip Janković je zaključao glavna napadačke snage rivla, dok su se u napadu poigravali Josip Vrlić, Nikola Lukić i Marko Radulović.

Epilog je poznat, Radnički iz Kragujevca slavi rezultatom 11:9 i osvaja treći trofej i nizu.

Nećete verovati, ali ni tu nije kraj. Brojni stručnjaci su odmah ocenili da su aktuelni prvaci Srbije bez potrebe naljutili Novi Beograd i da do kraja neće više osvojiti ništa.

Da možda neće biti tako imali smo prilike da vidimo početkom 2022. godine na turniru Regionalne lige (prva faza se igra po sistemu od tri turnira). Radnički iz Kragujevca se ponovo susreo sa Novim Beogradom u Budvi, ponovo ostvario trijumf i najavio da nema šale.

Nakon nove senzacije svima je jasno da tim kao što je Radnički niko ne sme da potceni i da će do kraja vaterpolo sezone biti veoma zanimljivo i burno!

„DRIM TIM“ ĆE MORATI DA SAČEKA NA TROFEJ: Radnički iznenadio Novi Beograd i osvojio Kup Srbije!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: PENALTY CHALLENGE: Srđa Knežević – Pomirio sam se sa Lekićem, na kraju smo se i smejali! EP13