Nekadašnji fudbaler Partizana Marko Jovanović komentarisao je istorijsku sezonu koju ima sa Borcem iz Banja Luke, kao i lepe i teške momente koje je imao u crno-belom dresu.
Borac je dva kola pre kraja na prvom mestu sa četiri boda ispred Sarajeva. “Velikan iz Platonove” takođe igra i finale Kupa Bosne i Hercegovine protiv “Bordo” tima.
-Veliki uspjeh. Jako blizu smo toga. Nevjerovatna polusezona nakon nekih turbulencija na pripremama. Nakon nekih slabijih partija u prva dva kola, nadošli smo kao ekipa i zajedno sa stručnim štabom došli u situaciju da smo blizu osvajanja titule. Glavni cilj nam je bio da izborimo Evropu. Teže mi je palo što nisam igrao, ali sam presrećan što ću ako Bog da u svojoj drugoj sezoni u Borcu, moći reći da sam osvojio titulu– počeo je Marko Jovanović razgovor za Meridianov podkast Indirekt pa potom dodao:
-Mislim da su i igrači i klub nakon utakmice u Širokom Brijegu shvatili da imamo kvalitet, da nismo zaboravili da igramo fudbal i da samo treba da se stvari poslože. Mislim da je to bila prekretnica i nakon toga je krenulo sve na bolje-.
U prvoj sezoni sa Borcem, Marko Jovanović je stigao do evropskih kvalifikacija, a u drugoj uspesi su podignuti na veći nivo. Borac se plasirao u finale Kupa i nalazi se na korak od titule dva kola pre kraja.
-Kada sam dolazio takvi neki ciljevi su bili. Vjerovao sam u to kada sam vidio plan ljudi iz kluba, i način na koji sve funkcioniše. Što se tiče prve sezone, nisam bio siguran da je realno kada smo krenuli da pobjeđujemo. Izborili smo Evropu, prošli prvo kolo što je veliki uspjeh. Odigrali smo fantastičnu utakmicu protiv Rio Ave-a, koji je mogao izbaciti Milan. Kada je krenula druga sezone, postavili smo neke više ciljeve, ali je to otprilike bilo opet Evropa, i finale Kupa. Sad kad pogledate situaciju u kojoj smo, za dvije godine projekta fantastičan rezultat. Ono što je bitno da nije postavljeno da mora sve sad i odmah. Bitno je da postoji sistem, da klub napreduje iz godine u godinu – istakao je iskusni štoper.
Jovanović je prošao omladinsku školu Partizana, gde je i ostvario najveće uspehe u karijeri. Među prvim izazovima, bila je utakmica protiv Zrinjskog, koja je imala nesrećan epilog i izbacivanje crno-belih iz evropskih takmičenja zbog nereda navijača.
-Znali smo da može da bude nekih tenzija zbog svega poznatog. Imao sam povjerenje Miroslava Đukića i trebao sam tada da igram. On je osjetio šta može da bude i rekao mi da neću igrati. Želio je da me sačuva, da ne izgorim, zaista je bilo svašta… Sjedili smo na klupi, gađali su nas kamenjem, zvonilo je sve, bilo je scena gdje nije bilo prijatno. Što se tiče terena mi smo odigrali sjajno odigrali. Ostvarili smo visoku pobjedu, Darko Maletić je briljirao i može se reći sam ih pobijedio. U Beogradu je bilo mirno jer nije bilo gostujućih igrača. UEFA je presudila da su naši navijači krivi, te smo ispali što je bio veliki udarac za nas jer smo imali sjajnu ekipu. Ne bih ulazio duboko u to. Igrači Zrinjskog su bili maksimalno korektni, tu nema šta- prisetio se bivši fudbaler tima iz Humske.
Nekoliko godina kasnije, donele su najveći uspeh Partizana u skorijoj istoriji. Dvomeč protiv Anderlehta i plasman u Ligu šampiona, na čelu sa Aleksandrom Stanojevićem.
-Sale je donio nešto poptuno novo. Neka nevjerovatna energija, harizma. On je prvi vjerovao da ćemo osvojiti titulu iako je Zvezda bila ispred nas. Malo ko je to očekivao, ali smo osvojili prvo mjesto. Sjećam se da smo na pripremama potom od prve četiri utakmice tri izgubili. On je odmah stavio do znanja da ga ne zanima ko je ko, svi su jednaki i ako on nešto kaže, tako mora da bude. Prošli smo Pjunik, Helsinki i na kraju Anderleht sa onakvom ekipom. Koliko god smo mi bili kao skupina, družili se, većina igrača iz Omladinske škole, osjećali Partizan, Sale je tu najzaslužniji. Kad smo izvukli Anderleht svi smo na treningu bili u fazonu: ‘Jao Anderleht’, a on je došao i govorio nemoj da vas vidim takve, proćićemo. Ulivao nam je dodatno samopouzdanje. Mnogo je tražio od nas, ali se i on mnogo daje. Kad smo ušli u Ligu šampiona, ne mogu da vam opišem kako smo se osjećali- istakao je Marko Jovanović.
Najviše od svega se ističe upravo dvomeč protiv Anderlehta u kojem je Jovanović uspešno sačuvao Romelua Lukakua. Ishod je svima dobro poznat!
On se 2016. godine vratio u Partizan i odigrao odličnu polusezonu, ali je na kraju iznenada napustio crno-bele, jer Ivan Tomić nije računao na njega.
-Svaki moj trenutak, trening, utakmice i sve samo pamtim po dobrom u Partizanu. Mnogo je Partizan veći od svih nas i mnogo je svima nama više dao nego mi njemu. Naravno, ima legendi kluba koji su mnogo dali klubu. Većina nas, da nam nije bilo Partizana pitanje je gdje bi bilo. Kako god bilo u Partizanu, na kraju je čast i zadovoljstvo biti tu. Sebe sam vidio da budem još nekoliko godina tu, ali nažalost sam poslije šest mjeseci otišao. Bilo mi je krivo, ali kada se sjetim poruka koje sam dobio, zaista sam imao veliku podršku. Znači da su ljudi cijenili to, da sam se borio i davao sve od sebe i to je najbitnije. Bilo je loših i dobrih utakmica, nisam ja bitan u istoriji Partizana, ali opet mi je drago što sam bio toliko vremena i što su ljudi imali pozitivno mišljenje. Ja priznajem, u tom trenutku sam bio razočaran, međutim, imao je pravo tadašnji trener da me ne želi. Partizan je toliko uradio za mene, dao mi je da igram protiv najboljih igrača, sve što sam doživio. Zbog Partizana sam upoznao takve momke, neku su mi postali najbolji drugovi, neki kumovi. Još sam više osjećao privrženost Partizanu kada se to desilo– zaključio je Marko Jovanović.
NE MISLI KAO SAVIĆEVIĆ – PANČEV ZA MERIDIAN: Ne znam zašto su svi protiv regionalne, Superliga je ZLO!
OBAVEZNO POGLEDAJTE:Filip Čović: Dosta je bilo, vreme je za kraj karijere! | SPORT FOKUS EP04
Minion
Bitno da tim nesto postize,dal pojedinci igraju to i nije toliko vazno.
Tirkizna
Nada poslednja umire😆