Reprezentacija Srbije okitila se srebrnom medaljom na Mundobasketu održanom u Manili. Trnovit put do finala krenuo je pre dve godine i bio ispunjen velikim pobedama, ali i porazima. Igrači su na kraju izneli ovo dugačko putovanje, ali ne treba zanemariti ni ulogu stručnog štaba čiji je deo bio Marko Marinović.
Primarni cilj pre početka takmičenja je ostvaren – plasman na OI, dok je medalja došla kao nagrada za postignut rezultat. Međutim, čitav proces krenuo je znatno pre odlaska na Filipine.
“Ja bih krenuo sa prvim utakmicama protiv Letonije i Belgije, za rezultat koji smo ostvarili bio je potreban period od dve godine. Cilj je ostvaren, mnogo dobrih i loših stvari su se događale usput, ali mi smo uvek verovali u sebe. Medalja je samo dodatak, nagrada za sve što smo ostvarili. Da budem iskren svi smo i dalje veoma srećni i još uvek nismo svesni uspeha koji smo napravili”, poručuje Marinović.
Kroz proces dug dve godine prošlo je više od 50 igrača, a promene je trpio i stručni štab. Svako ko je bio uključen u akcije Orlova ostavio je trag i doprineo da se osvoji svetsko srebro.
“Kroz naš sistem je prošlo 50 igrača, svaki igrač i trener je imao udela u ovom uspehu. OI su san svakog sportiste, mi nismo igrali na prošlim, sada je to ostvareno. Sada smo druga najbolja reprezentacija na svetu i nalazimo se među 12 najboljih zemalja koje će nastupati u Parizu sledećeg leta”.
Put do Manile nije bio lak. Grčka je savladana u sada već epskom meču, da bi kasnije stradala i Turska u Beogradu.
“Dugo smo bili osporavani i potcenjvani, niko se ne vraća na meč sa Grčkom. Duel su obeležila dva najdominnantnija igrača na svetu, da to nismo pobedili i posle Tursku, mi sada ne bismo govorili o ovim stvarima. To su bile utakmice od izuzetnog značaja”, rekao je Marinović.
Što se tiče samog Mundobasketa…
“Mi smo verovali u sebe, momci su igrali nadrealno, to nas je u finalu možda koštalo. Davali smo poslednje atome snage na mečevima sa Dominikanskom Republikom, Litvanijom, da ne pričam o Kanađanima koji su slovili za favorita za zlato. Verovali smo i na kraju smo uspeli“.
Kao nagrada za ostvaren uspeh usledio je doček na balkonu koji je će zauvek ostati urezan u glave Orlova.
“Bio sam na balkonu, dečački san mi se ostvario! Tada sam postao svestan koliko je naš narod bio gladan uspeha i koliko svima znači medalja. Nadam se da smo ih sve obradovali. Kasnije smo Aleksa Avramović, Feđa Stojanović i ja osetili nešto slično u našem rodnom gradu, potpuno neplanirano”.
Čačak je poznat kao jedan od bastiona srpske košarke. Radmilo Mišović, Željko Obradović, Dragan Kićanović su samo neka od imena koji su obeležili srpsku ali i svetsku i evropsku košarku. Medalja iz Manile je Aleksu Avramovića, Feđu Stojanovića i Marka Marinovića zlatnim slovima utisnula u istoriju grada na Moravi, što je samo po sebi veoma veliki uspeh.
“Čačak je najkošarkaškiji grad u Srbiji, a možda i šire. Jako je teško da te sugrađani prihvate iz tog razloga. Imena koja su ponikla iz ovog grada sama govore sve. Mislim da je Aleksa lepo preneo slavu srpske i čačanske slave i da je zaslužio doček u svom rodnom gradu. Nekoliko hiljada ljudi nas je dočekalo, a ja sam uz doček na balkanu ostvario još jedan dečački san”.
Na kraju razgovora Marinović je podelio interesantnu informaciju.
“Aleksa (Avraomvić), Dragan Kićanović i ja živimo u istom kraju. I malo je falilo da posle 45 godina donesemo još jedno zlato iz Manile”, zaključio je popularni Malina.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
BONUS VIDEO:
