HEROINE, PA ŽRTVE SISTEMA: Lavice čija se žrtva nije isplatila

Nakon gotovo 11 meseci, srpske rukometašice okupile su se 23. novembra u Sportskom centru u Staroj Pazovi.  Pre toga, najbolji tim Srbije, na okupu je bio prošlog decembra, na Svetskom prvenstvu u Japanu, kada su osvojile visoko šesto mesto.

U sastavu Srbije zbog povrede nije bilo između ostalog Dragane Cvijić, dok se vratila Andrea Lekić, pa je optimizam i vera u tim imala određenu zaleđinu.

Pripreme su prolazile u vedroj atmosferi i duhu koji prati ovaj tim. Ali, problemi sa korona virusom nisu jenjavali.

Početak Evropskog prvenstva bio je zakazan za treći decembar, istog dana Srbija je trebala da igra sa Holandijom. Međutim, dva dana pred put stigli su rezultati na korona virus, nepotpuni, ali dovoljni da odlože odlazak na vreme.

Umesto u sredu, rukometašice su put Danske krenule u četvrtak, i otišle pravo u karantin. Utakmica sa Holandijom prebačena je za subotu, nakon što su stigli rezultati da su sve rukometašice zdrave.

Dakle, bez pravog treninga, ako se vežbe u sobi računaju kao trening, uredu. Tri dana u karantinu, u sobi od desetak kvadrata, sa hranom koju dostavljaju organizatori i prva utakmica. Uoči starta šampionata usledile su i optužbe na račun srpskog tima. Napadi su stizali i udarali su pravo na zdravstveni bilten i poštenje srpske ekipe. Uzdigle su se i nakon toga.

Trijumf nad svetskim šampionkama  srpskoj javnosti bio je rezultat od milion dolara. Sreću je umanjila povreda Andree Lekić, koja je u međuvremenu i operisana. Ostati bez najzvučnijeg imena u timu, u prvom poluvremenu na šampionatu, težak je udarac. Pitanje se nameće, ko je kriv što je stradala Ahilova tetiva? Korona virus, utakmica bez odrađenog treninga, sreća ili nešto treće? Činjenica je da je jedan od najboljih bekova sveta, van terena na duži period.

Javnost je imala drugačiji pogled na izostanak nakon trijumfa nad Holandijom. A onda hladan tuš i poraz od Mađarica. Potpuno neočekivano za sve. Usledio je dan odmora i konačno dan za pravi trening. Prvi nakon odlaska iz Stare Pazove, gotovo pet dana kasnije.

Sve je palo na utakmicu sa Hrvatskom. Biti ili ne biti i poraz nakon što srpske igračice 14 minuta nisu došle do gola. Tačno je, nisu bile nadigrane. I bile su u prednosti, ali na kraju se nije dalo.

Pa su tako devojke o kojima su nakon Holandije pisani hvalospevi, lagano marginalizovane. Dva poraza bila su dovoljna da se zaboravi pobeda nad svetskim šampionkama, korona virus, karantin, igranje bez treninga i povreda Andree Lekić.

Na kraju će, kako to obično biva u filmovima, Holandija postati i evropski šampion, a Srbija će “samo” biti tim koji je savladao najbolje.

Šta sada čeka srpski tim? Pa ništa i sve. Najpre borba za bolji status i promenu pravila. Ako godinama unazad nisu na terenu zaslužile da budu poštovane, da li će biti nakon ovog, blago rečeno terora u Danskoj.

U danima koji slede, tražiće se krivac i zbijati redovi u pokušaju obrazloženja posledica, dok će o uzroku pričati samo smeli.

Na kraju, žrtva nije dala rezultata, a pobeda nad Holandijom bila je vetar u prsa, kao i korona virus, kao i povreda Andree Lekić.

Žrtva bez rezultata, rukometašice idu kući

OBAVEZNO POGLEDAJTE: NAJGLEDANIJI SPORTSKI DOGAĐAJI NA SVETU | Top Lista | Meridian Sport TV