Zašto pošteno kad može i drugačije: Prevare kao jedan od načina

Bilo bi lepo da možemo da konstatujemo da je sport pošteđen stvari kao što su prevare, jer sam po sebi podrazumeva nadmetanje i viteški duh, međutim, situacija ,,na terenu” ukazuje da se i na tom planu ponekad pribegne nepoštenim metodama.

Jednu od najvećih sportskih prevara, koja je bila veoma uspešna i probitačna za svog glavnog aktera sve dok nije otkrivena, je ona kojom je Lens Armstrong godinama obmanjivao sportski svet. Stvorio je i uživao u reputaciji velikog šampiona, nepobedivog biciklističkog heroja. Bio je uzor svakom sportisti koji želi da predanim radom i zalaganjem postigne zapažene rezultate u vrhunskom sportu.

Kris Frum: Još jedan šampion koji boluje od astme

Otkriće da iza tog uspeha stoji korišćenje doping sredstava je bilo veliki šok za sve.  Šampion je ostavio mnogo besnih i razočaranih ljudi, što je sasvim normalna reakcija kada je neko obmanut i prevaren. Ali prevare se dešavaju i u mnogim aspektima svakodnevnog života, pa ni sport nije izuzetak.

Ta velika afera nije usamljeni primer prevara koje se dešavaju u sportu, ali je sigurno jedna od najvećih i najbolje sprovedenih u delo.

Lens Armstrong zbog prevare ostao bez svih titula na Tur de Fransu

Nakon što je uspeo da se izbori sa rakom, Armstrong je osvojio sedam uzastopnih titula Tur de Fransu. Već tada su se čuli neki glasovi koji su upozoravali da postoje šanse da nešto nije u redu. Amerikanac je sve negirao, čak je uspeo da na sudu dobije slučajeve protiv onih koji su ga optuživali za doping.

Kasnije se ispostavilo da su optužbe tačne, i to ne samo za korišćenje, već i za distribuciju doping sredstava. Razotkrivanjem prevare i njegovim kasnijim priznanjem, Armstrong je posledično ostao bez svih trofeja i zasluga i naneo veliku štetu biciklističkom sportu.

How Much Has Admitting To Doping Cost Lance Armstrong? – Celebrity Net Worth https://t.co/Lj4uovR3QM

— Lance Armstron Share (@ArmstrongShare) February 17, 2018

Postoje i određeni postupci koji zakonski ne spadaju u prevare, ali koje po svojim karakteristikama uopšte nisu daleko od toga. U ovom slučaju prevareni su kupci sportskih artikala, koje proizvođači sportske opreme raznim marketinškim metodama bukvalno nateraju da troše novac na sve novije i novije komade obuće, garderobe i drugih sportskih potrepština.

Navijači bez kojih se ne može: 7 najboljih grupa van Evrope

Primera radi, materijal za izradu jednog para popularnih ”džordanki” košta tek nešto više od 10 dolara. Kada se doda uključen rad, transport i troškovi fabrike, one koštaju šesnaestak dolara! Njihova maloprodajna cena neretko prelazi 170 dolara!

Ta cena može da bude i veća što zavisi od regiona i zemalja prodaje. Perfidna taktika se vidi i u tome što su u službi reklame angažovane dobro plaćene slavne ličnosti. Inače frekvencija izbacivanja novih modela je veća nego u tehnologiji mobilnih telefona!

Maradona je u Meksiku i nadigrao i nasamario Engleze

”Božja ruka”je pojam koji ne treba dodatno pojašnjavati. Snimak kako Maradona daje gol rukom protiv Engleske u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Meksiku 1986. godine, je toliko puta obišao svet da praktično nema čoveka koji ga ne bi prepoznao. Argentina je tada postala prvak sveta u fudbalu, a Maradona nikada nije krio da je odigrao malo ”nepošteno”.

So @Peter_Shilton has been invited to meet Diego #Maradona for first time, should he do it? Hear our chat with the England legend again next! @BBCLeicester https://t.co/zyOKnbQiT2

— BBC Johnny I'Anson (@BBCJohnnyIAnson) February 9, 2018

Sve i da jeste, postoji ”rog koji ne laže”, odnosno snimak.

Na samom početku 20. veka na Olimpijskim igrama u Sent Luisu se dogodio jedna veoma zanimljiv slučaj. Maraton koji se tada održao je smatran jednim od najtežih u istoriji ove discipline. Trasa kojom se trčalo je bila veoma brdovita, i od 32 takmičara trku su završila samo 14-torica.

NBA: Denver prošao sito i rešeto, šta dalje?

Pobedio je Fred Lorc, koji je  već dobio i medalju i stigao da se fotografiše sa uglednim ličnostima, kada je otkriveno da je više od 15 kilometara ”pretrčao” u kolima. Lorc se branio interesantnom izjavom da je sve bila samo šala, ali je ipak doživotno suspendovan.

Zdravi, a pravili se hendikepirani

Nešto bizarniji primer je otkriće lažnih paraolimpijaca u Sidneju 2000. godine. Reprezentacija Španije u košarci je osvojila zlato u kategoriji ”intelektualno” hendikepiranih, a naknadno se otkrilo da su desetorica od dvanaest igrača savršeno zdravi. Situacija je pogoršana do apsurda kada se ispostavilo se da su i u ostalim sportovima Španci imali sportiste koji su bili toliko zdravi da su mogli da učestvuju i na klasičnim Olimpijskim igrama samo da su ispunili norme.

New, massive track and field doping scandal compared to Ben Johnson, Marion Jones cases – http://t.co/wGLyMNzwm2 pic.twitter.com/7PL0BZMQC5

— Okiki Aremu (@OkikiAremu) December 14, 2014

Još jedna velika afera vezana za doping u koju je uključeno više sportista za koje je ustanovljeno da su koristili steroid pod nazivom ,,Klir” je obelodanjena prošle decenije. Najpoznatiji akter je bila Merion Džouns kojoj su oduzete medalje sa osvojene na Olimpijski igrama. Atletičarka je provela i neko vreme u zatvoru zbog toga što nije govorila istinu na prethodnim suđenjima.

Ben Džonson i Karl Luis su i danas zanimljiva tema

Kada je u pitanju doping u atletici, Ben Džonson je osvojio zlato na Olimpijadi 1988. godine pri tom postavivši novi svetski rekord na 100 metara. Samo dva dana kasnije je objavljeno da je koristio zabranjeni stanozolol i morao je da vrati medalju. Kasnije se ustanovilo da ni Karl Luis nije bez ,,putera na glavi”.

Čitava priča je i dan danas veoma aktuelna u mnogim svojim aspektima.

Ni Bostonski maraton nije prošao bez skandala. Ovaj se doduše dogodio mnogo kasnije nego onaj u Sent Luisu, a u glavnoj ulozi je bila maratonka Rozi Ruiz koja je rutu istrčala za fenomenalnih 2:31:56, što je tada važilo za treće najbrže vreme u istoriji ženskog maratona. Bruka je pukla kada se saznalo da se uključila iz publike na samo pola kilometra od cilja.

Klađenje na sportove na zimskim Olimpijskim igrama ima svoje čari!

Opsežnija istraga je čak došla do saznanja, da je Rozi sprovela u delo jednu još genijalniju ideju kada se na trci u Njujorku prevezla podzemnom železnicom skoro do samog cilja!

Španski ”paraolimpijci” su zaista neshvatljiv primer bizarne želje za pobedom, ali ima još jedan koji spada u takvu kategoriju. On se dogodio na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Naime, pod imenom Dora Ratjen u konkurenciji skoka u vis za žene se takmičio muškarac koji se zvao Herman.

To uopšte nije otkriveno dok je trajalo takmičenje, a posebno je zanimljivo da Herman ne samo da nije uspeo da pobedi, nego je bio tek četvrti!

Prevare kao lak način da se dođe do nečega oduvek su privlačile one koji misle da mogu da nadmudre bolje od sebe. A od takvih ”podviga” najčešće ostane samo mrlja u istoriji i razočarenje u sportiste od kojih su neki imali i statuse idola.