Olivera Jevtić: Beogradski maraton je odredio moj životni put

Beogradski maraton je imao najveća atletka imena za svoje promotere u prethodnih 35 godina, ali Olivera Jevtić je verovatno najbolji ambasador ove manifestacije. Najbolja srpska dugoprugašica je prvi put trčala polumaraton davne 1993. godine sa samo 16 godina i pobedila.

Posle toga je još tri puta slavila u maratonu (2007, 2013 i 2017. godine), dok je na upola kraćoj deonici upisala još osam trijumfa, što je sa 12 pobeda čini ubedljivom najboljim učesnikom Beogradskog maratona u istoriji. Olivera je i dalje vlasnica rekorda staze u polumaratonu sa vremenom 1:11,41 iz 2008. godine.

Evropska vicešampionka iz 2006. godine na najdužoj atletskoj trkačkoj deonici sa puno emocija počinje razgovor o Beogradskom maratonu.

“Beogradski maraton mi znači zaista puno, on je za mene nešto posebno. Kada bih rekla da mi je trasirao sportsku karijeru, to je samo jedan deo. Meni je Beogradski maraton jednostavno odredio kako ću živeti i čime ću se baviti. On je sastavni deo mog života i sada kada manje trčim i kada ga više gledam, jednostavno mu se divim. Lepši mi je kada ga posmatram nego kada sam samo trčala i gledala na sat za koju vreme ću ga istrčati. Preko Beograskog maratona sam ostvarila sve svoje snove i stigla do nacionalnog priznanja“, kaže Olivera Jevtić.

Skoro 30 godina traje ljubav između Beogradskog maraton i šampionke iz Užica. Ipak jedna trka ima posebno mesto u Oliverinom srcu.

„Moje najlepše sećanje na Beogradski maraton je ono iz 1993. godine kada sam imala samo 16 godina i kada sam napravila prve atletske korake u glavnom gradu. Tada je trener Slavko Kuzmanović za mene uzeo startni broj i za Trku zadovoljstva i za polumaraton. Trčala sam sa njim zajedno i kada sam na Slaviji trebala da krenem ka cilju ka Terazijama, rekao mi je „baci taj broj za Trku zadovoljstva, idemo na polumaraton, imaš već veliku prednost nad ostalim takmičarima“.

“Nisam znala šta me čeka. Generalno je sve bilo lako, osim male krize na Brankovom mostu. Slavko me je bodrio u tim trenucima i govorio„možeš da popiješ kafu na Zelenom vencu i opet te ne mogu stići“. To me čvrsto i zauvek vezalo za Beogradski maraton“.

Beogradski maraton je odavno postao mnogo više od sportske manifestacije. To je najmasovniji događaj u glavnom gradu koji okuplja trkače i ljude iz celog sveta. Olivera je posebno govorila o tom segmentu.

„Kada se održava maraton, srpska prestonica sva blista. Tada je Beograd najlepši i otvoren za sve. Živnu parkovi, hoteli, restorani. Beogradski maraton je svojim trkama i svojim programom učinio puno za Srpsku atletiku, trkački pokret i naravno za turizam. Slike koje odlaze u svet sa Beogradskog maratona su najlepše. Treneri, menadžeri i organizatori velikih sportskih maratona razmenjuju iskustva i već se prave planovi za sledeći Beogradski maraton. Rekla bih da je Beograd najlepši u aprilu, kada sve rascveta, a Beogradski maraton je najlepši cvet Beograda“.

Učešće na maratonu u glavnom gradu Srbije omogućilo je Oliveri da bude i deo događaja,koji joj je posebno drag.

„Zahvaljujući Beogradskom maratonu imala sam čast da budem na donatorskoj konferenciji za gradnju hrama Svetog Save u Beogradu. Prisustvovao joj je patrijarh Pavle i članovi Vlade i tom prilikom je rečeno da gradnja hrama traje kao maratonska trka i da je zato ovde Olivera. Obećala sam da ću trčati najteže deonice na velikim svetskim maratonima baš za gradnju hrama. Ispunila sam obećanje i donirala jednu nagradu sa jednog maratona. Bog me video i hram zaštitio kada mi je bilo najteže i kada sam padala, ali uvek ustajala i stigla do srebra na Evropskom prvenstvu u maratonu u Geteborgu 2006. godine, što je bila prva medalja za Srbiju kao samostalnu državu i stigla do nacionalnog prizananja koje mi danas mnogo znači“.

Imala je najbolja srpska maratonka u istoriji šta da poruči svim učesnicima 36. Beogradskog maratona, kojih je već sada prijavljeno skoro sedam hiljada na nešto više od dve nedelje do trke koja je na programu 23. aprila.

„Moja poruka svim sportistima, ljudima koji trče Beogradski maraton je da nikada ne odustanu i da uvek imaju cilj. Ko ima cilj, taj će i naći put. Savet je da imaju nekoliko kraćih trka, na tri, pet i 10 kilometara, pre dolaska na polumaraton, a onda i punog maratona od 42,195 kilometara. To je bio moj put i formula za trke na velikim svetskim maratonima. Ako neko ima neku dilemu, neka mi se slobodno obrati za savet. Uvek sam na raspolaganju i Beogradskom maratonu i trkačkom pokretu u našoj zemlji“, zaključila je Jevtić.

EKSKLUZIVNO: Poklon za sve čitaoce Meridian Sporta – 2.000 RSD za online klađenje!