ROĐENI ŠAMPIONI: Basketaši Srbije debituju na Olimpijskim igrama i traže krunu generacije!

Olimpijske igre u Tokiju, koje počinju za samo nekoliko dana, specifične su po mnogo čemu, a osim negativnih strana, odnosno njihovih odlaganja, neprisustva publike i izostanka nekih favorita, posebno se izdvaja jedna sjajna vest.

Na Olimpijskim igrama će se prvi put naći najbolji basketaši na svetu, što znači da ćemo narednih dana moći da uživamo u pravom 3×3 spektaklu.

Ako ste samo jednom prošetali svojim gradom i pogledali neki od turnira u okviru Prvenstva Srbije, koji se održavaju širom zemlje, mogli ste da vidite bezbroj atraktivnih poteza, sjajnih poena, veliku borbu i pravu basketašku magiju.

Koje su to razlike između košarke i basketa – ovog puta nećemo pričati o tome, jer verujemo da već znate, a i ako ne znate – pripremite se do početka Igara, jer naši reprezentativci zaslužuju da ih pomno ispratite.

Ko predstavlja Srbiju?

Ko su naši reprezentativci? Delegacija koja je otputovala u Tokio sastoji se od devetorice momaka, a to su: selektor Goran Vojkić, treneri Marko Ždero i Danilo Lukić, reprezentativci Dušan Domović Bulut, Dejan Majstorović, Aleksandar Ratkov i Mihailo Vasić, te Marko Savić i Stefan Kojić.

Sudeći prema sjajnim rezultatima, koje beleže proteklih godina, ali i prema kladionicama i brojnim studijama, naši basketaši važe za glavne favorite. Kako i ne bi, kada u svom CV-ju imaju dva zlata sa Evropskih prvenstava, kao i četiri zlatne medalje sa Svetskog prvenstva i jednu srebrnu.

Malo li je? O individualnim i timskim uspesima je verovatno suvišno govoriti, ali podsetićemo vas malo kasnije i na to. Za sada se držimo reprezentacije.

Kako je sve počelo?

Možemo reći da je sve počeo 2012. godine, ali ako pitate basketaše – počelo je mnogo ranije. Još na košarkaškim terenima ili onim terenima iza zgrade, koji su prepuni u svako doba dana i noći i na kojima se uvek čuje tapkanje lopte.

Ali, Srbija se sa njima upoznala zaista tek 2012. godine kada su pokorili čitav svet. Atina je te godine ugostila najbolje svetske basketaše, a u finalu Svetskog prvenstva našli su se momci iz Srbije i Francuske.

Minut i po pre kraja utakmice, basketaši Srbije zaostajali su dva poena za Francuzima, a onda je glavnu ulogu preuzeo Marko Savić, koji je vezao šest poena i doneo svojoj ekipi titulu svetskog šampiona.

Tada su dres Srbije, pored Savića, nosili Marko Ždero, Dušan Domović Bulut i Milan Bošković.

Dve godine kasnije, usledio je novi šampionat, domaćin je Moskva, ali je Srbija osvojila srebrnu medalju. U finalnom meču naši basketaši poraženi su od Katara sa 13:18, pa su te godine morali da se zadovolje srebrnom medaljom.

Tada se nacionalnom timu pridružio Dejan Majstorović, uz standardne Dušana Buluta, Marka Ždera i Marka Savića. Iako su mnogi pomislili da je 2012. godina bila samo trenutni bljesak – prevarili su se.

“Iznenađenje, iznenađenje, vratili su se kraljevi!”, bile su reči Dušana Domovića-Buluta nakon završenog finala Svetskog prvenstva 2016. godine. I one vam jasno kazuju šta se desilo, a desila se nova zlatna medalja.

Da sve bude još zanimljivije, Srbija je tada u velikom finalu pobedila SAD. Pa, ima li šta lepše nego pobediti Amerikance u finalu Svetskog prvenstva? Rezultat je bio 21:16, a pobedu je doneo Bulut dvojkom na 02:54 do kraja utakmice. Jednostavno – dominacija!

Sastav reprezentacije bio je isti, baš kao i 2017. godine kada su svima stavili do znanja da su jednostavno nezaustavljivi. U velikom finalu sačekala ih je selekcija Holandije, te je nakon puno preokreta, poenima Buluta označen kraj meča, a na semaforu je pisalo 21:18.

U novu odbranu titule svetskog šampiona 2018. godine reprezentacija Srbije ulazi u nešto izmenjenom sastavu. Marka Ždera zamenio je Stefan Stojačić, tada četvrti igrač na FIBA listi, a društvo mu prave Dejan Majstorović, Marko Savić i Dušan Domović-Bulut, što znači da je reprezentacija Srbije sastavljena od četiri najbolja svetska igrača u tom momentu.

Da li onda zlato može da izostane? Naravno da ne može! U finalu su se sastali sa Holandijom, starim znancem i jednom od najboljih reprezentacija sveta. Rezultatom 16:13 obezbeđena je četvrta zlatna medalja, a Dušan Domović Bulut poneo je i titulu MVP.

“Upravo gledate u najbolju ekipu na svetu” – bile su reči Buluta posle dolaska u Srbiju sa zlatnom medaljom oko vrata. Ništa nije pogrešio. Zaista su najbolja ekipa na svetu, to se znalo čak i onda kada su kiksnuli na Svetskom prvenstvu 2019. godine.

Srbija je tada prvi put ostala bez medalje, ali… Ono što je posebno zanimljivo jeste što je u stvari Evropsko prvenstvo dugo “mučilo” našu selekciju.

Nakon srebra 2016. godine i četvrtog mesta 2017. Konačno je usledilo i zlato 2018. godine! Sa četvrtog izdanja Evropskog šampionata, basketaši Srbije vraćaju se sa zlatnom medaljom, jedinom koja im je nedostajala.

Bila je to i poslednja prilika za Marka Ždera da u dresu nacionalnog tima osvoji šampionat starog kontinenta i to je i uradio. Zajedno sa Dušanom Bulutom, Dejanom Majstorovićem i Markom Savićem. Mislimo da pogrešan tim zovemo “Dream team”, no… O tome neki drugi put.

Srbija je Bukureštu u finalu prvenstva pobedila selekciju Letonije sa 19:18, a do pobede u neizvesnoj utakmici i prve zlatne medalje na Evropskom šampionatu.

Ali, vratimo se na 2019. godinu, baš kada su mnogi pomislili da je ominacija prekinuta, pokazali su basketaši da je to bilo samo trenutno.

Otišli su na Evropsko prvnestvo i ovog puta bez Marka Ždera, kojeg je zamenio iskusni Danilo Mijatović, još jednom potvrdili kvalitet i osvojili zlantu medalju.

Timski uspesi

Sada je vreme za Olimpijske igre i krunu generacije. Sastav je ponovo nešto drugačiji, predstavlja kombinaciju igrača Limana, Novog Sada i od skoro Uba.

Oni koji prate 3×3 scenu znaju za sve promene u ekipama, koje su se desile pre početka sezone, ali isto tako znaju i da se ovi momci odlično poznaju i da su beuzbroj puta igrali jedni protiv drugih.

Uostalom, i klupski rezultati dovoljno govore. Novi Sad je dominirao godinama unazad, Liman se probio pre nekoliko godina, a isto sada radi upravo Ub. Podsetićemo vas i da je u jednom momentu FIBA rang lista najboljih igrača na prvih deset mesta imala – desetoricu Srba.

Zvuči neverovatno, ali desilo se. Iz svoh navedenih razloga, jasno je zašto su Srbi glavni favoriti za zlatnu medalju, a poznavajui ih – ne beže od pritiska i bremena favorita.

Zato i jesu šampioni!

NAJKRAĆI TURNIR: Da li će nam Mandićeva i Bogdanovićeva doneti prve medalje u Tokiju?

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Meridian analaizira EURO!| Sport fokus EP 12