“Zakucavanje smrti” umesto onog od milion dolara

Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine za košarkašku reprezentaciju SAD bile su poput lakših priprema. Dve godine pre čuvenog Mundobasketa u Indijanapolisu, Ameri su se prošetali do olimpijskog zlata, a kao potvrdu apsolutne Vins Karter je servirao  “Le dunk de la mort”, jedno od najboljih zakucavanja svih vremena.

Tadašnji 23-godišnji košarkaš Toronto Reptorsa i još uvek aktivni osmostruki All-Star košarkaš, sada u Atlanti, okončao je NBA karijeru Frederika Vajsa kada je u finalu OI protiv Francuske bukvalno preskočio 218 centimetara visokog centra i priredio zakucavanje koje je ušlo u anale košarke, neki bi rekli kao najmoćnije ikada.

“Draftovali su ga Njujork Niksi. Posle tog zakucavanja, rekli su mu da se ne vraća”, otkrio je Karter nekoliko godina kasnije “posledice” svog spektakularnog kucanja preko bivšeg košarkaša Limoža i Unikahe i 15. pika Niksa iz 1999. godine.

Međutim, Kevin Garnet, koji je bio najbliži svedok legendarnog zakucavanja, otkriva da su američki reprezentativci na tim Olimpijskim igrama imali “ciljanu žrtvu”. Zapravo, to je bilo takmičenje između igrača SAD sa “nagradnim fondom” od milion dolara.

 “Ljudi to ne znaju, ali ceo tim SAD je učestvovao u opkladi – prvi koji zakuca preko Jao Minga, dobija million dolara”, rekao je Garnet Aleksu Vongu, novinaru “Yahoo Canada Sports”.

Amerikanci su već u prvom kolu turnira igrali protiv Kine i budućeg člana Kuće slavnih, a uprkos ubedljivoj pobedi (119-72), skupocena misija je propala.

“Niko nije uspeo. Svi smo pokušavali, ali Jao nas je sve izblokirao, ili smo promašivali, ali prva stvar na koju sam pomislio kada sam video zakucavanje Vinsa preko Frederika bila je: ‘Jebote, pobedio si, osvojio si milion dolara!’. Naravno, onda sam shvatio da to nije bio Jao.”

Na čelu sa selektorom Rudijem Tomjanovičem, tadašnjim trenerom Hjuston Roketsa i dvostrukim NBA šampionom, SAD su u finalu savladale Francusku rezultatom 106-94, a iako Karter nije pronašao način da zakuca preko Minga, njegovo umetničko delo preko Frederika Vajsa ostaće zapamćeno kao jedan od najlepših poteza u istoriji ovog sporta.

Pored Kartera i Garneta, zlato su uzeli i Šarif Abdur–Rahim (Vankuver Grizlis), Rej Alen (Milvoki), Vin Bejker (Sijetl Supersoniks), Tim Hardavej (Majami), Alan Hjuston (Njujork), Džejson Kid (Finiks), Antonio Mekdajes (Denver), Alonzo Morning (Majami), Geri Pejton (Sijetl) i Stiv Smit (Portland).