Prvi operativac srpske košarke, Dejan Tomašević, sastao se sa predsednikom Košarkaškog saveza Kine Jao Mingom u Šangaju.
Dogovorena je intenzivnija saradnja dve federacije. To se pre svega odnosi na mogućnost zajedničkih treninga mlađih selekcija, od pionirskog uzrasta do univerzitetske konkurencije.
Ali i na razmenu trenera, iskustava, prenošenja znanja mladim kineskim stručnjacima, povećanju broja sponzorskih ugovora za KSS… Odnosi se i na osnaživanje postojećih sporazuma, i brojne druge elemente koje mogu da unaprede košarku u Srbiji i Kini.
– U Kini sam boravio na poziv Jao Minga, jer smo još za vreme Svetskog prvenstva pričali o mojoj poseti. Ming je želeo da budem specijalni gost na utakmici koja je otvorila sezonu, između Dong Guana, prošlogodišnjih šampiona, i Šen Janga, prvaka od pre dve godine.
Pričali smo o zajedničkoj saradnji gde je istaknuto da postoji ogroman prostor za napredak njihove federacije i košarke. Savetovao sam im da se okrenu više ka evropskoj košarci, pre svega ka Srbiji. I da u većoj meri koriste naše znanje i iskustvo. Posebno može da nam na ruku ide i činjenica da trenutno nisu u najboljim odnosima sa NBA, i to je sjajna prilika koju mi treba da iskoristimo. Mislim da je evropska košarka njima sličnija, mnogo bliža nego američka – kaže Dejan Tomašević, generalni sekretar KSS.
Reč Jao Minga se izuzetno poštuje u Kini, i to ne samo u sportu.
– Jao je jako važan i uticajan čovek u kineskom sportu, verovatno je jedan od najpoznatijih Kineza poslednjih decenija. Na svakom koraku se oseća ta njegova popularnost. Na utakmici koju smo zajedno gledali bilo je prisutno više od 10 hiljada ljudi i svi su želeli da naprave selfi sa njim.
Mislim da je popularnost u potpunosti stavio u službu razvoja kineske košarke. U isto vreme, ta bliskost koju Kinezi kao narod imaju prema nama i našoj zemlji se prenela i na njega – rekao je Tomašević i osvrnuo se na igračke dane:
– Igrali smo jedan protiv drugog nekoliko puta, a sada smo se i prisetili tih susreta u reprezentativnom dresu. Bilo je zaista dosta tema, a razgovarali smo i o mogućnosti da iskoristimo dobru saradnju koju imaju predsednici naših zemalja. I da eventualno prilikom nekog njihovog sledećeg sastanka budemo prve federacije iz oblasti sporta koje će potpisati protokol o saradnji.
Taj protokol bi podrazumevao brojne konkretne stavke o razmeni košarkaškog znanja.
– Verujem da je došlo vreme da se neke stvari o kojima pričamo poslednje dve godine realizuju. Predlog je da to u početku budu neke mlađe selekcije koje će dolaziti kod nas, i da mi isto tako naše reprezentacije šaljemo u Kinu. Mi se trudimo da svake godine mušku, a vrlo često i žensku selekciju, šaljemo u Kinu na turnire i prijateljske utakmice.
Kolike su mogućnosti videlo se i na mom sastanku u Sjamenu. Bio sam gost rektora na tamošnjem Univerzitetu koji pripada pekinškom Univerzitetu i izrazili su želju da početkom sledeće godine budu naši gosti u Beogradu.
Kada je reč o uslovima u kineskoj košarci, infrastruktura je fascinantna.
– Iz pozicije Srbije i Evrope to su nesagledivi uslovi. Kinezi imaju 300 miliona ljudi koji se bave košarkom i to je njihov najveći kvalitet. Ali, nedostaje im unapređenje u stručnom radu, iskustvo i tradicija, a u tome naši treneri i KSS mogu da im pomognu.
Naš proslavljeni košarkaš je dosta vremena tokom boravka u Kini proveo u razgovoru sa sadašnjim sponzorima i drugim velikim kompanijama koje bi mogle da postanu novi partneri KSS-a.
– Kako mi više od 10 godina sarađujemo sa kompanijom “PEAK”, bio sam gost gospodina Bing Liua, koji nam je pomogao da ostvarimo sponzorstvo sa tim brendom. Posetio sam fabriku, proverio opremu koju naša reprezentacija treba da nosi sledeće godine i video se sa gospodinom Šuom koji je vlasnik “PEAK”.
Susreo sam se i sa drugima, a primetno je da postoji velika zainteresovanost za saradnju, kako naša, tako i sa njihove strane.
Srpska košarka je prepoznatljiv brend. Mi nismo možda velika sila po broju stanovnika i ekonomiji, ali svako zna naše košarkaše. Zato verujem da ćemo u narednim nedeljama i mesecima potpisivati još sponzorskih ugovora.
Kinezi su sa oduševljenjem dočekivali Tomaševića na svakom koraku, jer je reč o jednom od najtrofejnijih evropskih košarkaša u proteklih nekoliko decenija.
– Običnom narodu je nepoznato da sam ja igrao i šta sam sve osvajao. Ipak, poznavaoci košarke su me prepoznavali, naravno, svako od njih je želeo da se slika sa mnom. Pogotovo su se oduševljavali kada me vide sa Jao Mingom, jer je on ovde kao neka vrsta božanstva, tako da je i moj uticaj onda bio još veći.
Tomašević se vratio u Srbiju sa brojnim pozitivnim utiscima.
– Kina je nestvarna zemlja. Čovek koji nikada nije došao u Kinu to ne može ni da spozna. Na primer, večerao sam u Šenženu, u zgradi koja je visoka 600 metara, a sastanak je bio na 100. spratu. Prekoputa nas se nalazila zgrada koja se tek gradi i koja će biti čak i viša. Ljudi su srdačni, gostoprimljivi, cene porodicu i porodične vrednosti, počev od Jao Minga, koji je bio oduševljen i činjenicom da imam četvoro dece, tako da je insistirao da upozna i moju suprugu – zaključuje Tomašević.
