"Mogli smo da izgubimo finale, šta da igramo kad smo pobedili Ameriku..."

Košarkaška reprezentacije je na Svetskom prvenstvu 2002. godine postigla neverovatan uspeh i obradovala čitavu naciju.

Toliko da se 18 godina kasnije i dalje priča o tome, a verovatno će i narednih 18.

Srpski trener Svetislav Pešić se u razgovoru za “Sportski žurnal” prisetio osvajanje zlatne medalje i pobede nad Sjedinjenim Američkim Državama u četvrtfinalu.

Sada, mnogo godina kasnije, Pešić je svestan da je postojao veliki rizik da izgube finalnu utakmicu.

-Mi smo finale mogli da izgubimo zbog dva razloga. Pre svega, igrali smo protiv fantastične ekipe koja je godinu dana posle toga osvojila zlato na Olimpijskom igrama. To je isto bila ekipa koja se oslanja na tranziciju. A mi smo se ispraznili. Puno se slavilo, zvali su nas iz zemlje, govorili da se vraćamo odmah, da slavimo, dobili smo Ameriku, šta ima dalje da igramo – počeo je Pešić.

Ipak, kao što znamo, sve je završeno na najbolji mogući način.

-To je na neki način uticalo na našu pripremu za polufinale i finale. Ali izvukli smo tu utakmicu sa Argentinom. Ušli smo u njihov ritam, što se meni nije svidelo. Igrači su mislili dosta je Kari tvoje pozicione košarke. Iako to nije stil koji forsiram. Kao da su pomislili samo treba da se rastrčimo i pobedićemo. Iako nije bilo tako, završilo se sve kako smo mi želeli.

Naravno, usledio je fenomenani doček u Beogradu, koji će mu, kako kaže, zauvek ostati u sećanju.

-Taj doček na aerodromu, pa put do Skupštine, pa taj špalir na putu do čuvenog balkona, to je bilo toliko emotivno da mi i dan danas srce zaigra kada pomislim. Kao da je Tito došao u ona neka davna vremena. Vladalo je ogromno oduševljenje kao posledica više stvari. Iza naše države je bilo bombardovanje i sve što je to pratilo. To zlato i to slavlje bili su eliksir za dušu naših ljudi.

-Kada god me neko pita za Indijanapolis, uvek kažem isto: da nisam to doživeo, bio bih mnogo siromašniji. Kada pobediš uvek si srećan i radostan. Ne osvaja se Svetsko prvenstvo svake godine. Ali sve što se desilo posle toga, bilo je mnogo vrednije. Sav trud i rad su dobili neki drugi smisao. To oduševljenje, emocije, ljubav, respekt i to slavlje… Bila je to ogromna satisfakcija za sve nas – prisetio se Pešić.

GRBOVIĆ OPTIMISTIČAN: Najbliži smo od svih gradova za Evroligu!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: FINALE 1993: Džordan je ugasio “sunca” uz rekordan 41 poen po meču

DOBRIĆ PESIMISTA: Nije realno da se igra ove sezone