Darko Miličić: Kroz košarku sam živeo noćnu moru

Darko Miličić, bivši NBA igrač i košarkaš reprezentacije Srbije, otvorio je dušu u razgovoru sa grčke medije i govorio o sportu pod obručima, životu, prodaji šampionskog prstena…

Bivši drugi pik NBA drafta je verovatno jedan od najkontraverznijih srpskih igrača svih vremena. Međutim, prema njgovim rečima često su drugi govorili u njegovo ime da bi kasnije ljudi dolazili do raznih zaključaka.

“Odrastao sam uz to. Tako što stalno slušam stvari o meni od nepovezanih ljudi. Isto se dešava i danas. Mnogi ljudi pokušavaju da govore u moje ime, pričaju priče o meni, o tome ko sam i šta volim da radim, o tome kako je moja karijera završena i da još uvek treba da igram košarku. Ali nikada nisu razumeli kroz šta sam prošao u NBA. Nikada nisu shvatili da je to bio najteži deo mog života. I naravno, ni ja nisam mogao da zamislim, kada sam imao 16-17 godina, da će košarka postati moja noćna mora. Zato što sam proživeo noćnu moru”, rekao je Miličić u razgovoru za grčku “Gazetu“.

Gorostas je shvatio da kroz košarku živi noćnu moru tek kada se vratio iz SAD.

“To sam shvatio nekoliko godina kasnije. Odnosno, kada sam se vratio iz NBA. Tada sam govorio o ljudima koji pokušavaju da me povrede. Ali ono što se zaista dogodilo je da sam se sam povredio. Postoje ljudi u životu koji će vam dati šansu. Ima onih koji te vole i onih koji ne vole. Postoje treneri koji će te naterati da igraš i oni koji misle da si jednokratni igrač… Gde će vam otvoriti put ili se neće baviti vama. Ispred sebe sam našao zemljani put! Glavni problem dok sam bio u Americi bio je taj što sam pokušavao da pronađem razlog zašto nisam uspeo. Nisam gledao u ogledalo, već u ljude oko sebe, misleći da hoće da me povrede! Mislio sam da sam tako dobar! Kako sam bio savršen i kako su drugi hteli da me povrede. Oprao sam ih… Samo sam pričao. Samo sam pričao, pričao, pričao… Da sam radio koliko pričam, i dalje bih igrao košarku”.

Kao najveći problem istakao je godine, odnosno da je premlad završio u NBA.

“Bio sam jedan od najvećih talenata tamo. Bio sam jedan od najboljih mladih igrača u Evropi, znao sam šta mogu i mislio sam da imam ceo svet pred nogama. Na kraju krajeva, nisam bio spreman. Jer NBA je veliki korak i u mojoj glavi sam još bio klinac! Trudio sam se da se slažem sa svima, mislio sam da sam najpametniji i najtalentovaniji, trudio sam se da budem taj igrač koji ne može da propadne! Ta misao mi se zaglavila u glavi! Moram da uspem. Čak i ako ništa ne radim u Americi, imam talenat i želim da uspem”. Nije lako! Nećeš uspeti! Talenat je samo 20%. Ako ne radiš, ostaćeš talenat sve tvoj život. Za 30-35 i dalje ćeš biti talenat. Kasno sam to shvatio. Ali znaš nešto? Nikad nije kasno! Sada svoju decu gledam u sportu. Moja dva sina Lazar i Luka igraju košarku dok ja ćerka Lara je broj 1 u Srbiji za teniserke do 12 godina! Bilo bi kasno da nisam pokušao da im pomognem i objasnim šta je dobro, a šta nije. Neka shvate da postoje dva načina”, poručio je Miličić, pa nastavio:

“Ljudi se danas ne bave samokritikom. Misle da su najbolji i najpametniji… I naravno, o svemu imaju svoje mišljenje. To mogu da razumem. Sve znamo bolje od drugih. U to vreme sam bio sam dete koje je velikodušno darovano od Boga. Bio sam najtalentovaniji mladi igrač na svetu, ali nisam završio posao. Nisam radio, nisam pokušavao da slušam šta drugi imaju da kažu. Bio sam kao krava koja daje 20 litara mleka i onda šutne kantu i prospe ga. Ne možeš da uđeš u NBA sa 18 i da misliš da si najpametniji. Poješće te! Moraš da radiš. To je ono što se očekivalo od mene. Otišao sam u tim koji će da se bori za titulu (Detroit Pistonsi). Nisam ih poštovao. Uvek sam radio suprotno od onoga što se od mene očekivalo! Nisam nikoga slušao! Po meni niko nije bio u stanju da mi kaže šta da radim! Imao sam svoj put. Ko si ti da mi govoriš šta da radim? Niko nije bio tu da mi kaže: ‘Darko, stani! To što radiš nije dobro za tebe. Molim te prestani’. Sad ponekad sedim i razmišljam… Zašto nisam pokušao da ih saslušam? Zašto nisam dao sve od sebe da uspem…”

Nije se plašio ničega, ali ga je arogancija možda koštača bolje karijere.

“Nisam se plašio ničega i nikoga. Baš kao što vam kažem… Nisam imao strah. U svakom slučaju, smejao sam se ljudima kojima nije trebalo. Detroit Pistonsi su imali Bena Valasa, legendu. On je, na primer, jednom šutnuo loptu koja nije stigla do obruča, a ja sam se smejao na klupi! Rekli su mi: ‘Nemoj da se smeješ, on je Ol star’. A ja sam rekao: ‘Ovaj momak je Ol star? Ali on ne može da ubaci šut’. Mislio sam da mogu da se složim sa bilo kim. Samo mi daj loptu i hajde da igramo. Nije me briga ko si i šta si uradio u životu. Međutim, posle dve godine to se desilo i meni. Promašim šuteve… A onda sam počeo da se pitam zašto se ovo desilo? Rekli su mi da ne budem tužan, da ne padam, da se isto desilo čak i Džordanu. Znaš šta, nije me briga šta je Džordan uradio! Stalo mi je do onoga što se meni desilo! Mogu da se probudim u tri ujutru i ubacim dva šuta zatvorenih očiju. Zašto nisam uspeo? Ben Valas je jedan od najvrednijih igrača koje sam ikada sreo. I mali balavac mu se na klupi se smejao jer nije ubacivao loptu. Klinac koji je mislio da mu se nikad neće desiti tako nešto. Tada te Bog kazni za svoju bahatost. Zato što se praviš pametan i misliš da si najbolji. Bog me je blagoslovio svojim talentom, ali ja nisam uradio ništa po tom pitanju. Sve se dešava sa razlogom. Sve što mi se desilo desilo se s razlogom”.

Prisetio se i situacije sa Kevinom Lavom i mentalitetom velikih zvezda u NBA.

“Volim da se borim, ali sam video oko sebe ljude koji to ne žele. Jedino do čega im je stalo je da dobiju statistiku i da vide sa koliko poena i koliko skokova završavaju utakmicu. Nije im stalo, bili su srećni samo ako su popunili svoju statistiku. Bilo im je svejedno, odnosno nije bilo važno da li je tim izgubio ili ne. Nisam mogao da verujem šta se dešava pred mojim očima! Bilo je to vreme kada sam igrao u Minesoti. Pa je došao generalni direktor Timbervulvsa i objasnio mi je da će me zadržati u timu samo ako se izvinim Kevinu Lavu. Da se ​​izvinim za onon cmizdravcu? Nikad! Nikad! Objasnio sam mu da shvatam da je on veoma važan igrač za Timbervulvse, da je Ol star, ali ne mogu da prihvatim da je momak srećan što je imao 20 poena i 15 skokova dok je ekipa izgubila. Baš me briga ko je! Posle pobede mislim u Los Anđelesu, bio je uznemiren jer je imao 12 poena i osam skokova. Žao mi je, ali ne mogu da mu se izvinim. Možda ima mnogo novca, možda ima sav novac na svetu, ali nije me briga me ko je, dođavola! Uzmi mi ugovor, nemam ništa protiv, ostaću ovde u Srbiji”.

Pre odlaska u NBA maštao je o velikoj karijeri.

“Bio sam siromašno dete u porodici koja je pokušavala da živi dostojanstveno. Moj otac je bio policajac, a majka čistačica. Svaki dan su se trudili da daju sve meni i mojoj sestri. Da nam ništa ne nedostaje. Moji snovi nikada nisu išli toliko daleko! Nisam ni sanjao da ću jednog dana biti izabran na drugom mestu drafta ili da ću jednog dana igrati u NBA. Sećam se da sam mami i tati još od školovanja govorio da neću mnogo postići u životu. Danas me na to podsećaju sinovi Lazar i Luka: ‘Sećaš se šta si tih dana govorio dedi i baki? Da nećeš ništa uspeti?’ Zato pokušavam da im objasnim da je škola na prvom mestu. Želim da im pružim šansu da uspeju u sportu. Za mene je uspeh raditi na sebi i sagledavati greške koje ste napravili u prošlosti. Najvažnija stvar u mom životu nisu snovi, već ova porodica. Žena i deca su mi sve”.

Prisetio se i momenta kada je bio draftovan u najjaču ligu sveta.

“Bio sam sa ocem i agentom. Da budem iskren, nisam shvatao šta se dešava sve dok moje ime nije prozvano! Moj agent me je pripremio. Rekao mi je da će me Pistonsi izabrati sa druge pozicije. Garantovao mi je to. Međutim, imao sam sumnje. Hoće li se to desiti ili ne? Čuo sam neke priče o razmeni draft pikova koji se dešavaju minut-dva pre najave. Sačekajmo… Nisam mogao da uživam u tome, nisam mogao da živim san dok me nisu pozvali. Onda je sve počelo. Zagrlio sam svoje ljude, stavio kapu, otišao da pozdravim Dejvida Šterna i dao svoj prvi intervju. Tada sam shvatio da sam deo NBA, da sam izabran kao broj dva i da su me videli kao da sam sa druge planete! Sledećeg jutra vlasnik Detroit Pistonsa je poslao privatni avion da nas pokupi iz Njujorka. Moj otac je bio zbunjen, pokušavao je da shvati šta se dešava. ‘Poslali su avion po nas? Za mene i tebe? Stvarno? Celog života radim za policiju i sad ulazim u privatni avion’! Sledeći put kada sam mu pokazao kuću koju sam kupio. ‘Kupio si ovu kuću za novac od košarke? Ovakvu kuću može da ima samo predsednik Srbije! I kupio si je? Šta se dođavola dešava? Kakav je ovo svet?’ Bio je zaista zbunjen. Nije mogao da razume novac koji su igrači zarađivali u NBA i luksuz koji smo imali, poput privatnih aviona. Bio je to novi svet”, kazao je Miličić.

Mandat u Pistonisima ne pamti po dobrom.

“Osećao sam se kao da me Lari Braun nikada nije voleo. Znao sam to od prvog dana sa Pistonsima. I nisam učinio ništa da ga opovrgnem. Ništa! Uvek sam radio ono što sam mislio da je ispravno. Ali nije bilo. Onda je Orlando želeo da mi pruži šansu. Mislio sam da je Orlando dobar izbor za mene. Imao sam Brajana Hila za trenera, rekao mi je da računa na mene, da očekuje mnogo od mene, ali je dobio otkaz 2007. i zamenio ga je Sten Van Gandi. Nije želeo čak ni da me vidi na fotografiji! Zato su potpisali Rašarda Luisa. Čak mislim da su mu dali ogroman ugovor (118.200.000 dolara na šest godina). Onda sam rekao svom agentu da pronađe tim, bilo koji tim. Osim Grizlija! Zato što sam želeo da budem u gradu u kome ću se osećati prijatno i lepo. Narednih dana me je pozvao i rekao mi da je jedina opcija… Memfis. Ma daj, jesi ozbiljan?! Objasnio mi je da su Grizliji jedini tim koji bi me dobro platio (21.000.000 dolara za tri godine). Konačno sam otišao i dočekao me je Pau Gasol. Dobro me je prihvatio. Pokušavali su da urade sve da se osećam prijatno, ali nisam mislima bio tamo. Znaš… Memfis nije najbolji grad za život, dok je ekipa tada bila na poslednjem mestu Zapada. U takvim slučajevima sačekaš 12. ili 15. april, pakuješ se, ideš kući i uživaš u životu”, poručio je Darko, pa nastavio:

“Realnost me je udarila u glavu posle nekoliko nedelja. Kada je počeo trening kamp. Tada sam počeo da shvatam da stvari nisu onako kako sam mislio. Bio sam veoma uzbuđen, ali sam posle nekog vremena shvatio da od mene ne očekuju ništa! Žele me na treningu, rekli su mi da dam sve od sebe i samo… čekaj! Za 18-godišnjaka je bilo strašno teško razumjeti fraze poput „čekaj svoju priliku. Gde je prilika? Kada će doći prilika? Rekli su mi da radim, treniram, dajem 100% i doći će prilika. Ali nikada; “Nikad se ne zna…”. Šta mi sad govoriš? A onda opet isto. Govorili su mi da budem spreman. Ako nisi spreman, ako te ubace u igru i ne igraš dobro, opet ćeš sesti na klupu. Nikada nisam razumeo ovu stvar “budi spreman”. Bio sam spreman cele godine i nikad nisam dobio priliku. “Ali pusti me da igram”! Možda bi mi dali tu šansu da sam u lošijoj ekipi u ligi. Možda sam opet precenio svoje sposobnosti. Sada to razumem, gledam neke video snimke sa moje prve predsezonske utakmice. Mislim da smo igrali sa Klivlend Kavalirsima. Borio sam se… Pokušavao sam da radim stvari koje sam radio u Hemofarmu, FIBA kupu ili gde god sam igrao u Evropi, ali… udario sam u zid! Definitivno nisam bio psihički i fizički spreman da pokažem šta mogu u šampionskom timu. Imao sam 18 godina, ali psihički i fizički, imao sam 16 godina”.

Šampionski prsten prodao je na aukciji baš kao i poklon od nekadašnjeg saigrača, Rašida Valasa.

“Prodao sam ga na aukciji za medicinske troškove za četvoro dece sa Baten-ovom bolešću. Dao sam im nešto novca da urade operaciju, ali su morali ponovo da idu u ordinaciju. Onda sam odlučio da prodam šampionski prsten i pojas koje nam je dao Rašid Volas. Prvo sam pročitao priču o ovoj deci u novinama. Onda sam pogledao svoju ženu i rekao joj da moram da im pomognem. U svojoj karijeri zaradio sam mnogo više novca nego što sam vredeo. Tako da sam morao da pomognem ovoj deci. Od tog dana pokušavamo da pomognemo gde god i kako god možemo”, zaključio je Miličić.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

BONUS VIDEO: