HEROJ KRAGUJEVČANA NA KROVU EVROPE SA PARTIZANOM! Nikola Lončar: Imali smo maksimalno poverenje u Saleta, znali smo da je lopta u najboljim rukama!

Istanbul 1992. godine bio je svedok mlade ekipe koja je svojim neverovatnim talentom pokorila Evropu. Ekipa Partizana je te godine bila predvođena, kasnije će se ispostaviti, nekim od najzvučnijih imena evropske košarke, a među njima bio je i Nikola Lončar!

Proslavljeni as sporta pod obručima se povodom 30 godina od osvajanja trofeja, prisetio pohoda na evropski tron u razgovoru za Meridian.

Lončar je ostao zlatnim slovima upisan u istoriju kragujevačke košarke i nosi titulu najboljeg igrača ikada, kada je u pitanju grad na Lepenici.

U razgovoru za Meridian prisetio se svojih prvih košarkaških koraka sa čuvenim trenerom, Mikicom Tomovićem, koji je pored Lončara iznedrio i Zorana Stevanovića, a ovaj dvojac je samo nekoliko godina kasnije osvojio Evroligu u dresu Partizana.

– Taj period je jedan od najlepših perioda u mom životu. Ti počeci i koraci koje sam dao u kragujevačkoj košarci sa prvim ozbiljnim trenerom koji me je trenirao, Mikicom Tomovićem. Tu je bio i Zoran Stevanović, to su nezaboravne uspomene i mnogo toga sam naučio od obojice. Takođe bih želeo da istaknem i Bocija Đurića koji me je pre toga trenirao i dosta toga mi pokazao kao bivši košarkaš (legenda kragujevačke košarke, član ekipe Bosne koja je osvojila prvu ligu Jugoslavije) – rekao je Lončar i dodao:

– To su neki ljud koji su učestvovali u mojim počecima. Kasnije je došao Partizan. Naravno i tu imam jako lepa sećanja. Prelazak u crno-bele desio se nakon završnice kadetskog prvenstva u Užicu, gde sam igrao odlično protiv Zvezde, Partizana i Slobode – rekao je Lončar.

Partizan i pohod na evropsku titulu

Sticajem nemilih okolonosti, bili ste primorani da domaći teren pronađete daleko od kuće. Fuenlabrada je postala novi dom u tom trenutku. Kakva su sećanja Lončara na ovo mesto i ljude ovog mesta?

– Fuenlabrada je bila naša kuća te 91/92, igrali smo tamo sve utakmice kao domaćini u Evroligi. Situacija je bila dosta čudna da igramo van Beograda. Međutim, nakon nekoliko dana, nakon nekoliko nedelja, polako smo počeli da se upoznajemo sa ljudima koji su nam pomagali. Dolazili su i na utakmice i davali nam veliku podršku. To je bila nova hala “Fernando Martin” se zvala, danas tu Fuenlabrada igra ACB ligu i kad god sam imao priliku da odem tamo tokom i posle moje igračke karijere, uvek sam rado posećivao ovo mesto – rekao je Lončar, pa nastavio:

–  Osam godina sam igrao u Španiji i kasnije zbog TV posla odlazio sam tamo i uvek pričao sa ljudima koji u to vreme bili prisutni i pomogali nam. Situacije je bila lepa, sa druge strane i nije bilo prijatno. Biti van zemlje dok je u našoj zemlji bio rat, svi smo mislili na našu porodicu, naše ljude, naše okruženje… Ipak kad si u ratu dosta ima neprijatnih situacija. Međutim, mi smo više vukli ka toj košarci i samim tim Fuenlabrada nam je bila druga kuća, a kasnije jedno nezaboravno mesto koga se svi rado sećamo.

Grupna faza za mladu ekipu poput Partizana nije bila nimalo laka, čemu svedoči i podatak da su četiri ekipe iz ove grupe kasnije završile na F4 – Partizan, Huventud, Filips i Estudijantes. Ipak crno-beli su uspeli da izbore plasman u nokaut fazu, a kako je izgledao put ka istoj rekao nam je naš sagovornik.

– Tačno je da su sve ekipe na F4 bile iz naše grupe, što samim tim govori i o kakvoj se grupi radilo. Ključna utakmica bila je u Fuenlabradi protiv Huventuda, kada je Zoran Stevanović sa dva pogođena bacanja u samoj završnici odlučio da ćemo proći u nokaut fazu takmičenja. Ta utakmica mi je ostala u najlepšem i najboljem sećanju, pored toga što je Zoran Stevanović sa kojim sam odrastao i napravio prve košarkaške korake dao ta dva bacanja i odlučio pitanje pobednika.

Nakon grupne faze usledio je duel sa velikanom italijanske košarke, ekipom Knora iz Bolonje, ali su crno-beli i ovu prepreku preskočili.

– Serija protiv Knora, ostala je u lepom sećanju, kao i sva sećanja koja vezujem za tu godinu. Dobili smo priliku da odigramo jednu utakmicu u Beogradu i bili neprijatno iznenađeni. Hala “Pionir” bila je polu prazna, ali nas je naša publika bodrila do kraja. Prvu utakmicu dobili smo veoma lako. Sa jedne strane bili smo veoma srećni. sa druge strane veoma tužni. Teška su bila vremena, svesni smo bili da ljudi ostali kod svojih kuća, neki nisu ni imali informaciju da igramo kod kuće. Drugu utakmicu smo igrali u Bolonji, to je bio “rat” na terenu. Puna hala u Bolonji, gde sam i kasnije igrao više puta.

– Treću utakmicu smo pobedili u nekom “divljem” ambijentu, opet je glavni akter bio “Stragi” (Zoran Stevanović), koji je polomio tablu. Odužila se utakmica, ali jedna vrlo kvalitetna serija u kojoj smo dali sve od sebe da prođemo dalje. Kada smo pobedili otrčali smo u tunel, a onda su nas gađali kovanicama i upaljačima, ali je to za nas sve bilo sporedna stvar jer smo otišli na F4 – prisetio se ovog duela Lončar.

Na red dolazi polufinale protiv Filipsa, koji su predvodili Dokins, Pitis, Ričards, Riva… Kako je izgledao duel u polufinalu nakon dve pobede na Italijanima u grupi?

– Oni su bili velika ekipa, sa velikim imenima, velikom istorijom. Međutim, mi smo znali šta znači igrati protiv njih i pored svih velikih imena uspeli smo da ih savladamo. Mislim da smo bili više gladni od njih, znali smo zašto smo došli. Mi kao autsajderi nismo imali pritisak, dok Filips jeste. Iskoristili smo to, pobedili smo igrom! Utakmica sa Filipsom je meni jedno veliko sećanje. Bio sam u petorci u čuvao sam Antonela Rivu sa 19 godina!

U finalu čekao je Huventud. Istorijski momenat koji će obeležiti istoriju Partizana i srpske košarke stao je u tih nekoliko sekundi koliko je bilo potrebno Đorđeviću da postigne trojku za pobedu. Kako je to izgledalo na terenu? Da li je bilo slavlja? Kako ste se osećali u tom trenutku?

– Da nisam pogledao celu utakmicu za ovih 30 godina, možda i za ne poverovati, ali je tako. Sa utakmice se sećam samo detalja. Sećam se petog faula Danilovića na minut do kraja meča i naravno Saletove trojke koja je odlučila. Imali smo maksimalno poverenje u Đorđević i Danilovića i nismo paničili. Sa klupe gledano, taj zadnji momenat, trojka i način na koji je dao koš nije iznenadila. Sale je taj šut na treningu vežbao i pre toga je na nekim utakmicama dao tu trojku. Uopšte nismo bili zabrinuti da li će ili neće da uđe. Znali smo da je lopta u najboljim rukama, da je to naša najbolja opcija u tom trenutku. Utakmica na jedan šut, svi znamo da može da pogodi. Trojka je ušla i mi smo postali prvaci Evrolige.

– Što se tiče slavlja posle utakmice, nije ga bilo. Samo večera i ništa više (smeh) – dodao je Lončar.

Zlatna generacija Partizana iznedrila je neka od najvećih imena naše i evropske košarke, poput Vas, Đorđevića, Danilovića, Rebrače… Da li je moglo u tom trenutku da se nasluti da ćete imati karijere kakve ste kasnije imali?

– Uspon cele generacije krenuo je dolaskom Željka Obradovića na klupu Partizana. Ta generacije je obeležila istoriju kluba, ta generacija je izbacila nas nekoliko reprezentativaca koji smo sa Željkom sarađivali u nacionalnom timu na svetskim, evropskim prvenstvima i Olimpijadi. Ja sam kasnije igrao za Obradovića u Real Madridu, Rebrača u Panatinaikosu. Ja lično nisam slutio da će moja karijera da ide tim tokom. Jednostavno, to su neke neverovatne stvari, to je nešto o čemu sam sanjao. Ipak, verovaro sam u sebe, ali nisam verovao da ću doći do najvećeg nivoa svetske košarke van NBA – kaže Lončar i dodaje:

– Mislim da su Đorđević i Danilović, pošto su bili mnogo dobri, naslućivali da će jednog dana biti nosioci i imali su pre nas neko reprezentativno iskustvo. Kažem, ja nisam naslutio da ću imati karijeru kakvu sam imao, ali ostvarilo se i mnogo sam zahvalan Željku i Profersoru Nikoliću, svim ljudima iz Partizana, kao i saigračima šta su uradili za mene i šta sam naučio od njih. Na kraju isplatio se sav mukotrpan rad – rekao je Lončar u razgovoru za Meridian.

Povratak u Radnički iz Kragujevca

Pre par nedelja imali smo jednu lepu košarkašku priču u Kraljevu. Sloga se vratila u regionalno takmičenje posle višedecenijske pauze. Preuzeli ste ekipu Radničkog koja je vašim dolaskom ponovo uspela da nađe put do KLS-a. Nažalost ove godine nisu uspeli da izbore opstanak, ali može li se u bliskoj budućnosti očekivati buđenje još jednog “uspavanog giganta” među najbolje timove u Srbiji i regionu, gde i pripada?

– Sloga je imala fenomenalnu sezonu i čestitam im na uspehu. Želim sve najbolje u budućnosti i da jednog dana napadnu i ABA ligu. Što se tiče Radničog, nažalost ekipa je ispala iz KLS-a. Jedan korak unazad, nadam se da će u nekom skorijem periodu klub da se vrati u KLS, a kasnije i da zacrta neke ozbiljnije ciljeve. Mislim da imamo sve u ovom gradu, što je potrebno da se to i ostvari. Ispadanje je veliko korak unazad i trebaće vremena da se sve vrati na mesto i bude konkurent za neke veće ciljeve.

Veliki broj mladih Kragujevčana dobio je priliku da zaduži dres prve ekipe Radničkog. Kakvo je vaše mišljenje o budućnosti srpske košarke i da li ćemo možda videti nekog novog Nikolu Lončara?

– Budućnost srpkse košarke zavisi od rada i uslova koji se daju mladim igračima. Kroz neku bazičnu formaciju, kasnije kroz priliku na nekom veću nivou. Mislim da se sada preskaču neki koraci, koji su nekada bili normalniji u neko drugo vreme. Zbog toga i mnogo mladih momaka ne izađe na nivo koji se očekuje od njih, ali ne treba svu krivicu svaliti na mlade igrače. Pristup se promenio, način rada se promenio, okruženje je drugačije. Možda malo manje poštovanja prema ljudima koji znaju košarku i prošli kroz sve. Koji pored košarkaškog imaju i životno iskustvo. Treba dosta da se poradi na tome – priča bivši košarkaš, pa nastavlja u jednom dahu:

– Kragujevac je veliki grad ima dosta klinaca koji igraju košarku. Treba im ponuditi dobre uslove, dobre trenere, dobre termine. Prebaciti ih  na košarku, jer su u gradu popularni i ostali sportovi. Za sada poznavajući kragujevačku košarku, dosta vremena provodim ovde, mislim da imamo nekoliko momaka koji mogu da ponesu dres Radničkog, a kasnije i kluba koji je na većem nivou – zaključio je naš razgovor legendarni Nikola Lončar.

Nikola Lončar je jedan od retkih ljudi koji je tokom godina ostao isti. Isti onaj onaj čovek koji je svoje prve igračke korake pravio na čuvenom “Košu”, preko Željka Obradovića i Partizana, brojnih medalja sa reprezentacijom, nikada nije promenio svoju narav. Pokazao je svoju ljudksu stranu i projektom u Kragujevcu. Pomoć svom matičnom klubu koji je u jednom trenutku bio ugašen.

Ne sumnjamo u to da će jednog dana dovesti svoj Radnički do željenog cilja. Jer malo ljudi zna kako se pobeđuje, a među njima je svakako, veliki šampion, Nikola Lončar – osvajač Evrolige sa Partizanom i najbolji košarkaš u istoriji prestonice Šumadije!

DŽORDAN IZ STRAGARA I PARTIZANOV HEROJ: Mi slavimo evropsku titulu, a Profesor kaže: Šta se radujete, sutra igrate protiv Slobode iz Tuzle!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Lovre Miloš: Od penzije do dogovora sa sedmostrukim prvakom Evrope | Sport Fokus Podcast EP44