U godini za nama najveći sportski događaj bez konkurencije bilo je Svetsko prvenstvo u fudbalu koje je po prvi put održano u Arapskom svetu. Mundijal u Kataru doneo nam je puno iznenađenja, ali i najavio promene do kojih je došlo u samom vrhu svetskog fudbala.
Tom prilikom dotakli smo se i nekoliko izuzetno važnih pitanja koja se tiču budućnosti “najvažnije sporedne stvari na svetu”.
EVROPA IZGUBILA FUDBALSKI “RAT”
Pre svega, zajednički dojam je da je u Kataru po prvi put prikazan “sunovrat evropskog fudbala” iako je on godinama bio svima nama “pred nosem”. Istina je da je Maroko bio najveće iznenađenje turnira, ali za Ivana, uopšte nije iznenađenje što su Afričke i Azijske selekcije doživele uspon na ovogodišnjem prvenstvu, naprotiv.
“Maroko jeste najprijatnije iznenađenje, sam ulazak u polufinale je ogroman uspeh. Međutim ima još timova koji su ostavili sjajan utisak i stekle simpatije, Senegal, Kamerun, Japan, Južna Koreja, Ekvador… To je razlika između kontinenta (Afrike i Južne Amerike prim.out), gde se fudbal istinski voli i gde se živi za njega, za razliku od Evropljana koji su doživeli jedan totalni kolaps i raspad sistema. Evropljani su ne podbacili, nego izgledaju tužno, jadno i žalosno”, rekao je Golac za Meridian sport.
„Nemci su ispali u grupi što je jedan zastrašujući podatak. Takav dezorganizovan sastav i kolektiv, pa to je potpuno netipično za Nemce. Vels je tračično izgledao, Španci… Ni za jednu ekipu sem Hrvatske i Francuske niste mogli reći da su ozbiljan takmac i da imaju kvalitet za nešto veće.
„Gledajući i Južnoamerikance … Brazil je platio ceh prepotentnosti. Kada su naišli na ozbiljnu selekciju, Hrvatsku, videlo se da to drugačije izgleda. Argentina je opravdala očekivanja, moram biti iskren za njih sam navijao. Navijam za Argentinu i Englesku još negde tamo od 60-ih godina na ovamo.
SP 2026 ĆE ODLUČIVATI AFRIKANCI, AZIJATI I JUŽNOAMERIKANCI
U odnosu na velika takmičenja pre samo 10 godina mnogo toga se promenilo u fudbalu. Ivan smatra da ćemo kulminaciju videti na Svetskom prvenstvu 2026. godine u Severnoj Americi.
„Da, ja sam o tome govorio i ranije. Ove takozvane manje i slabije selekcije su napravile iskorak napred,a ove takozvane velike iskorak unazad. Nije to neki veliki napredak malih, nego pad „velikih“. Kada posmatramo selekcije koje doalze na velika vrata, sledeće prvenstvo će odlučivati Afrikanci, Azijati i Južnoamerikanci.
„Afrikancima fali samo struka.malo taktičke zrelosti.imaju i tehniku i snagu. U odnosu na njih Evropljani su u pojedinim utakmicama izgledali nižerazredno. Ako uspeju tu stepenicu više da podignu taktičke zamisli tu nema dileme, biće među favoritima. Oni imaju i veliku prednost jer igraju sada već u Evropi u najjačim ligama sveta. Tu dobijaju na snazi,znanju, umeću, jer kada se takmičite protiv najboljih prirodno je da se usavršavate i postajete još bolji“.
SPAS LEŽI U “KOLEVCI FUDBALA”
Ipak, nada za Evropljane leži U Engleskoj, zemlji iz koje je fudbal i potekao.
„Jedina selekcija iz Evrope koju vidim kao ozbiljnog takmaca na narednom prvenstvu, a koja je ostavila najbolji utisak na ovom prvenstvu je Engleska. Sve utakmice su rešavali rutinski sve do nesrećne utakmcie sa Francuskom. Taj nesrećno promnašeni jedanaesterac Kejna je rešio utakmicu, ali događa se i to. Šta je najveći kvalitet te reprezentacije? Imaju pet mladih sjajnih igrača, koji igraju u najvećim klubovima i igraju u startnoj postavi reprezentacije.
Trenutno možda i najveća mana Engleske je njihov selektor Geret Sautgejt, koji je, čini se, pružio timu sve što je mogao. To ipak nije dovoljno za najviše domete. Novi selektor, dobro poznato ime mogao bi da vrati fudbal kući za četiri godine.
„Ja jako dobro znam Sautgejta. Englezi nemaju puno velikih trenera. Ali, na primer, Hari Rednap je najveći engleski trener, sa njim uzimaju titulu prvaka sveta. E to je ono što njima fali. Mislim da je došlo vreme da promene selektora, imaju dobre igrače, selekciju, igraju solido, ali ne postižu rezultate koje bi trebalo i koji su adekvatni onome što imaju. Ne vidim da bi niko drugi osim njega mogao da ih odvede tamo gde im je mesto“.
“FUDBAL UMIRE KAO IGRA”
Čak ni Engleska nije imuna na problem koji je čini se zahvatio čitav svet.
„I u Engleskoj se mnogo toga neprirodno događa kao i svuda u evropskom fudbalu. Kvalitetetni i talentovani igrači prosto ne ostvare ono što bi realno mogli. Skoro sam i razgovarao sa njim u vezi toga i on kaže: „Ivane fudbal umire kao igra. Prosečni igrači su plaćeni 100-150 hiljada funti nedeljno“. To na stranu što je nerealno je i nenormalno. Kada plaćate prosek tako onda ne možete tražiti od tog proseka izvanredne stvari i kvalitete jer oni to u sebi nemaju.
„Ipak, Englezi imaju izuzetno talentovane igrače koji igraju u jakoj ligi i za četiri godine će biti jači za po 200 utakmica u nogama sa ogromnim iskustvom. Kejn će biti tu, Sančo, Saka, Belingem, Foden, Sterling… Svi će biti na sledećem prvenstvu. A od ostalih selekcija 60% igrača neće igrati, to je ta razlika ogromna, a nemaju adekvatne mlade igrače koji će zameniti iskusne.
NAJAVLJENE PROMENE -DEGRADACIJA
Najavljene promene na narednom Mundijalu, povećanje broja timova na 48, u odnosu na 36 koliko je bilo do sada, promena formata grupne faze, navodi na ozbiljno pitanje: Da li fudbal ovime dobija, ili gubi, i šta će nam te promene zapravo doneti?
„To je degradacija i zanemarivanje fudbala. To je rasplinjavanje, zabavljanje… Svako takmičenje zvanično koje postoji bi trebalo da u tom svom finalnom i završnom delu pokazuje kvalitet, a ne da ga rasplinjuje. Onda to postaje cirkus. Otprilike sa tim promenama na Svetsko prvenstvo neće ići samo ekipe koje ne žele. Grupe će biti smešne, posebno u kvalifikacijama. Neće biti ozbiljnosti, to nije u interesu fudbala. On mora da ima kvalitet, svetska prvenstva su nekad bila daleko kvalitetnija i samo najbolje ekipe su mogle da se kvalifikuju”, zaključio je Ivan Golac za Meridian sport.
