Savićevićeva sećanja na Berluskonija: Dragi Dejane, kažu da si genije

Veliki Silvio Berluskoni preminuo je u 87. godini. Među mnogim poštovaocima lika i dela alfe i omege Milana nalazi se i legendarni Dejan Savićević.

“Genije”, osvajač Kupa evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom prešao je u redove italijanskog velikana, ali njegovi prvi dani na San Siru bili su daleko od lakih.

Da nije bilo velikod Don Silvija, najverovatnije bi “pokupio prnje” i otišao iz Milana.

Kad treneri nisu verovali u njega, tu je bio Berluskoni, kojeg je “Dejo” po sopstvenom priznanju gledao kao drugog oca.

Bivši italijanski premijer i dugogodišnji vlasnik Milana preminuo je u ponedeljak, a italijanska “Gazeta delo Sport” povodom toga uradila je intervju sa Savićevićem.

“Razgovarao sam sa Danijelom Masarom i rekao sam mu da mogu da dođem avionom u 11.00. Savetovao me je da sačekam, jer je to državna sahrana, postoje pravila, protokoli za bezbednost… Pozvali su me i krenuo sam kolima iz Podgorice u Milano. Biću u Duomu, ne mogu to da propustim”, rekao je Savićević za “Gazetu delo Sport”.

Od prvog dana Berluskoni se posebno ophodio prema crnogorskom fudbaleru.

“Za mene je bio drugi otac. Možda to deluje kao prejaka reč, ali istina je. Osetio sam da me voli, da me poštuje. Branio me je, čak i previše. Pravio sam sr*nja, grešio sam, ali on mi je rekao da ostanem miran, da budem strpljiv. Protiv Anderlehta sam odbio da se preselim na klupu, Kapelo je bio ljut. Berluskoni se složio sa Fabiom, ali mu je kazao i da mene mora da razume, da šampion pati, jer ne igra”.

“Znate, želeo sam da igram. Istina je, sa 17 godina sam odbio da sedim na klupi i rekao sam treneru Budućnosti: ‘Ili ću igrati ili biti na tribinama’. Sa 21 sam selektoru Osimu rekao: Ako me zoveš, pusti me da igram, inače ću ostati kod kuće’. Tako je bilo i sa Milanom, samo sam hteo da igram. Ali, čekao sam mnogo i patio”.

EKSKLUZIVNO – registruj se i osvoji do 120.000 RSD bonusa na uplatu prvog depozita

Posle osvajanja Kupa evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom Dejo je mogao da bira naredni klub a kako je izabrao Milan?

“Milan je uvek bio u evropskom vrhu. Mogao sam da odem i u Juventus, Romu, Monako iz Crvene zvezde sa kojom sam u Bariju osvojio Kup šampiona, pobedivši Marselj. Morao sam da osvojiom Zlatnu loptu, ali su je dali Papenu. Izgubio je finale, bio drugi, ali on je Francuz. Razumete?”, kazao je Savićević i ispričao kako je došlo do transfera u Milan:

“Sve se brzo dogodilo. Postojalo je interesovanje Juventusa, ali menadžer Arijedo Braida je došao u Beograd i potpisao sam. Sve je bilo veoma lako”.

Ali po dolasku u Italiju usledili su veliki problemi.

“Nisam mogao da izdržim, bilo je jako teško. Poludeo sam, hteo sam da idem kući. Posle šest meseci tražio sam da odem”.

“Kod Kapela sam malo igrao, Gulit, Van Basten i Rajkard su imali prednost. Šest utakmica zaredom me je slao na teren po 20 minuta. Berluskoni mi je rekao da ostanem miran. Problem mi je bio jezik, ishrana, takođe i saigrači, druga liga. Mnogo su mi pomogli predsednik i Boban. Sećam se da mi je Zvone (Zvonimir Boban) rekao: ‘Dejane, ne budi glup. Jači si od svih, ne idi. Videćeš. Igraj i razbićeš ih”.

Još uvek se pamti finale Lige šampiona 1993/94 protiv Barselone koje je Milan dobio 4:0, a Savićević je postigao jedan od najlepših golova u istoriji elitnog takmičenja.

“Prošlo je skoro 30 godina. Ali, određene stvari i emocije se nikada ne zaboravljaju. Igrali smo protiv Barselone, bili autsajderi, osuđeni na propast, a pobedili smo 4:0. Berluskoni tada nije bio tu, tek su ga izabrali za premijera. Zvao me je dan pre utakmice i rekao: ‘Dragi Dejane, kažu da si genije. Pokaži mi protiv Barselone’. Bilo je to možda i najlepše finale, još kada se setim gola… Padnu mi na pamet Milan, Berluskoni, lepo okruženje. Postali smo to što smo postali, jer je on bio tu, naš veliki predsednik”, zaključio je Savićević.