PRIČE IZ KRAJA Pravi ili ne, Ronaldo je fenomen!

Ronaldo Luiz Nazario de Lima, poznatiji kao Ronaldo, bivši je brazilski fudbaler za kog se smatra da je jedan od najboljih napadača svih vremena.

Neki će složiti, neki možda i neće, porediće ga sa Dijegom Armandom Maradonom, ali nema sumnje da kod svih izaziva poštovanje.

Mnogo je priča koje su ispričane o njemu, možemou njih verovati ili ne, ali činjenice su tu da nas podsete da je jedan od najvećih ikada.

Ronaldo je zaigrao za mladu reprezentaciju Brazila u svojoj 14. godini, a profesionalni ugovor je potpisao sa fudbalskim klubom Kruziero kada je napunio dovoljno godina da može da postane profesionalac.

Do 1993. godine, kada mu je bilo 16 godina, Ronaldo je postigao 59 golova u 57 odigranih utakmica za reprezentaciju Brazila do 17 godina. Već 1994. godine je pozvan da igra za seniorsku reprezentaciju Brazila, ali na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD nije ulazio u igru.

Izabran je za najboljeg igrača sveta 1996. i 1997. godine i to već dovoljno govori, zar ne?

Profesionalnu karijeru je počeo u Kruzeiru. Međutim, nakon samo 14 odigranih utakmica za ovu ekipu, u kojima je postigao 12 golova, skrenuo je na sebe pažnju skauta holandskog PSV-a. U dve sezone za tim sa Filips arene, Ronaldo je odigrao 46 utakmica i postigao 42 gola.

To naravno nije moglo promaći najvećim evropskim klubovima, koji su bili zaintersovani, a najkonkretnija je bila Barselona, pa se Ronaldo 1996. godine seli na Nou kamp.

Iako je u dresu Barselone proveo samo jednu sezonu, to je bilo više nego dovoljno da ostavi veliki trag, a kako i ne bi kada je u 37 utakmica dao 34 gola.

U Barseloni su na kraju sezone odugovlačili sa potpisivanjem novog ugovora sa Ronaldom, što je iskoristio Inter, koji ga je za 19 miliona funti (tadašnji rekord) doveo na Đuzepe Meacu.

Kada je 1997. godine prešao u Inter, svi su očekivali Ronaldov nastavak sjajne golgeterske serije. Na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj je briljirao, ali samo do finala. Pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, Ronaldo se razboleo uoči finala sa Francuzima, koji su na Stadionu Francuska prosto razbili Brazilce sa 3:0 i tako ih sprečili da odbrane titulu osvojenu četiri godine ranije.

Ronaldo se potom vratio u Inter, gde je nastavio sa sjajnim partijama. Sve do kobne utakmice sa Lečeom, 21. novembra 1999. godine. Ovaj datum se slobodno može uvesti u knjige, kao datum kada je osakaćena jedna od najvećih fudbalskih karijera ikada.

Ronaldo je u tom susretu povredio koleno, a ta će ga povreda pratiti do kraja karijere. Na teren se vratio nakon pet meseci pauze, 12. aprila 2000. godine, u utakmici Kupa Italije sa Laciom. Na terenu je proveo sedam minuta, pre nego što je obnovio povredu zbog koje je nakon toga obavio dve operacije i bio odsutan mesecima sa terena.

Ipak, vratio se na teren za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, gde je rešetao protivničke mreže, bio golgeter šampionata i predvodio svoju reprezentaciju do ponovnog osvajanja najvažnijeg fudbalskog trofeja. Prvenstvo u Aziji je označilo veliki povratak Ronalda na najveću fudbalsku scenu.

Posle Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji veće fudbalske zvezde od Ronalda nije bilo, pa je predsednik Reala Florentino Perez iskeširao 39 miliona za Ronalda i doveo ga u Real.

U svom debiju u dresu Reala, Ronaldo je postigao dva gola i odmah nagovestio da nije zaboravio da trese mreže. U svojoj prvoj sezoni u dresu Reala postigao je 23 gola i osvojio titulu prvaka Španije, koja mu je izmakla kao članu Barselone.

Naredne sezone je postigao 24 gola i bio najbolji strelac Primere, ali su ponovo usledile povrede i prvi problemi sa debljinom, koji će ga pratiti do kraja karijere. Tadašnji trener Reala Fabio Kapelo sve je manje verovao u Ronalda, a kada je iz Mančester junajteda stigao Rud van Nistelroj, to je bio i definitivni znak da je došlo vreme za rastanak sa Madridom.

Ronaldo je 2007. godine, potpisao za Milan u transferu koji je iznosio 7,5 miliona evra. Međutim, na San Siru je samo na trenutke podsetio na stare dane. Uveliko načet povredama, godinama i problemima sa kilažom, Ronaldo je odigrao 20 utakmica za „Rosonere“ u kojima je postigao devet golova.

Već naredne sezone odlučio je da se vrati u Brazil, u Korintijans, gde je donekle došao sebi i podsetio na stare dane. Odigrao je 31 utakmicu za brazilski klub i postigao 18 golova, a onda je u februaru 2011. godine, sa skoro punih 35 godina i zvanično odlučio da prestane sa aktivnim igranjem fudbala.

U penziju je Ronaldo otišao kao jedan od najvećih napadača svih vremena. Svoju prvu Zlatnu loptu je osvojio 1997. godine sa samo 21 godinom, a isto mu je pošlo za rukom i 2002. godine. Kada je završavao karijeru držao je rekord po broju postignutih golova na Svetskim prvenstvima (kasnije je taj rekord oborio Miroslav Klose), a u izboru FIFA-e izabran je u idealan tim svih vremena, gde je u napadu zajedno sa legendom holandskog fudbala Johanom Krojfom.

Kada se sve sabere i oduzme, kada se preračunaju sv usponi i padovi, zaklučak je isti – malo je verovatno da ćemo gledati nekoga poput Ronalda u bliskoj budućnosti.

KONAČNO! Dokumentarac o “najomraženijim” ljudima u fudbalu!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: MAĐARSKA – SRBIJA | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #29