“Priče iz kraja” su tu da nas podsete na legende sporta, a među nekadašnjim sprskim sportistima ih je zaista mnogo. Ovog puta naš glavni junak je legendarni Rajko Mitić.
Rajko Mitić je rođen u Dolu, 19. novembra 1922. godine i bio je jugoslovenski fudbaler. Igrao je za beogradski BSK i Crvenu zvezdu. Za „crveno-bele” je odigrao 572 utakmica, bio kapiten tima i proglašen je za prvu „Zvezdinu zvezdu”, što dovoljno govori, zar ne?
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica (debitovao 9. maja 1946) i postigao 32 gola.Učestvovao je na svetskim prvenstvima u Brazilu 1950. godine i u Švajcarskoj 1954. Zbog korektne igre ostao je upamćen kao veliki džentlmen fudbala.
Mitić je počeo da igra fudbal na livadama beogradskog Košutnjaka, a nastavio je u klubu istog imena, koji se takmičio u trećem razredu Beograda. U leto 1938. godine, postao je član omladinske ekipe BSK-a, da bi sredinom 1940. godine na prijateljskoj utakmici protiv zemunskog Viteza ge je rezultat bio (7:3), debitovao za prvi tim na mestu vođe napada. Na toj utakmici Mitić je postigao čak pet golova.
Drugi svetski rat je zaustavio njegov sportski razvoj, ali je od 1944. godine, kao borac inžinjerske brigade NOVJ (zajedno sa Đajićem i Jezerkićem), nastavlja da igra, da bi od osnivanja Crvene zvezde, 4. marta 1945, bio njen prvi kapiten.
Od tada je u 14 prvenstvenih sezona nosio crveno-beli dres kao jedan od najboljih igrača u istoriji Crvene zvezde. Odigrao je ukupno 572 utakmice i postigao 116 gola. Malo li je?
Kao kapiten, Mitić je pet puta predvodio crveno-bele kad su osvajali titulu prvaka Jugoslavije: 1951, 1953, 1956, 1957. i 1959. godine. I u Fudbalskom kupu Jugoslavije Mitić je sa Crvenom zvezdom četiri puta osvajao trofej: 1948, 1949, 1950. i 1958. godine.
Posle 13 godina aktivnog igranja, od dresa Crvene zvezde oprostio se 29. novembra 1958.godine u finalu Kupa protiv mostarskog Veleža u Beogradu gde je rezultat bio 4:0.
Kao kapiten Crvene zvezde Mitić je imao i dva zanimljiva doživljaja koji su u svoje vreme podelili javnost. Prvi put kad je zbog nedoličnog ponašanja isključio iz igre svog najboljeg prijatelja Branka Stankovića, kad se čak i u Crvenoj zvezdi vodila diskusija da li i ovo spada u pravo kapitena tima, dok je drugi slučaj izazvao pravu buru među navijačima.
Tada, 7. aprila 1958. u prvenstvenom susretu protiv ekipe Splita u Splitu, u 72. minutu utakmice, kod rezultata 1:1, pošto je bačeni kamen iz gledališta pogodio u glavu Boru Kostića, Mitić je izveo ekipu sa terena. Disciplinski sud FSJ kaznio je sve igrače Crvene zvezde sa po mesec dana neigranja.
Tokom 11 godina igranja za reprezentaciju Jugoslavije, prvo je triput uspešno igrao za omladinsku ekipu u periodu od (1940—1941), a posle toga 59 puta za najbolju selekciju. Debitovao je na prvoj međudržavnoj utakmici posle Drugog svetskog rata, 9. maja 1946. protiv Čehoslovačke u Pragu.
U ovom susretu Mitić je postigao i prvi gol za reprezentaciju. Do kraja je ukupno 32 puta bio strelac, što ga je uvrstilo na četvrto mesto najboljih strelaca u reprezentaciji.
Učestvovao je na dva olimpijska turnira – 1948. u Londonu i 1952. godine u Finskoj. I oba puta osvojio drugo mesto, srebrnu medalju.
Oba svetska prvenstva na kojima je učestvovao, 1950. u Brazilu i 1954. godine u Švajcarskoj, nisu mu ostala u prijatnoj uspomeni. Pred utakmicu protiv Brazila (0:2) u Riju, izlazeći na teren podzemnim hodnikom, na izlaznom stepeništu naglo je podigao glavu i temenom udario u gvozdeni poklopac koji je zatvarao izlazak na teren.
Zbog velike rasekotine na glavi i krvarenja, morao je da zatraži lekarsku pomoć. Zbog toga je Jugoslavija utakmicu počela sa 10 igrača, a vodeći gol koji je Ademir postigao u 3. minutu, Mitić nije ni video.
Mitić se od dresa reprezentacije oprostio se 29. septembra 1957. protiv Rumunije u Bukureštu gde je rezultat bio 1:1. Imao je 35 godina i 23 dana, četiri dana manje nego njegov dugogodišnji saigrač Branko Stanković koji je kao rekorder poslednju utakmicu u državnom timu odigrao sa 35 godina i 27 dana.
Rajko Mitić je preminuo u Beogradu 29. Marta 2008. godine. Golovi po kojima će ostati upamćen su mu doneli status prve Zvezdine zvezde, a takođe se i stadion Crvene zvezde zove po njemu.
PRIČE IZ KRAJA Ognjenovićev put od Zvezde do Zvijezde!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: DERBI U MANČESTERU I MADRIDU | Meridian PES Predictor #17 |@Beki
