Ninković i dalje ljut: U Partizan ću se vratiti, ali "oni" me ne zanimaju!

Fudbaler Askolija, Nikola Ninković, nedavno je imao sabraćajnu nesreću, posle koje je otkrio da se mnogo razočarao u “neke” ljude iz Partizana.

Posle svega, oporavak ide u pravom smeru, što je i najvažnije, ali Ninković ne krije da su ostale i neke druge posledice. Još tada rekao je da ga iz Partizana nisu nazvali, a sada je otkrio i neke detalje.

U razgovoru za “24sedam”, Ninković kaže da je bolje, ali da tek sledi dug proces oporavka.

-Dozvoljeno mi je da tokom dana prošetam oko 10-15 minuta, a za dve nedelje uradimo ponovo pregled i da vidimo dokle sam napredovao. Doktor mi je rekao da je za mene završena sezona, ali ne znam da li je mislio na polusezonu ili do kraja juna – rekao je Ninković i dodao:

-Ja se nadam da ću, ako se nastavi ovim tempom oporavak, posle druge kontrole dobiti dozvolu sa malo više aktivnosti, a kasnije i za malo trčanja. Sad mi je rečeno samo odmaranje, jer bi me i najmanji slučajni udarac u glavu mogao da košta života. Još me malo boli od udarca celo telo, što i nije čudo na šta sam ličio posle nesreće. Onaj hrvatski lekar mi je rekao da je pravo čudo kako sam ostao živ. Mogao sam i bez jezika da ostanem da mi je prekinut nerv – kaže Ninković.

U njegovom trenutnom klubu, naravno, imaju rzaumevanja za situaciju kojoj se nalazi.

-Javljaju se svi! Askoli, naravno. Nema dana da neko iz kluba ne pozove da pita kako sam, da li mi je nešto potrebno. Takođe, saigrači, treneri. Moram priznati da me je dirnula ta pažnja i da mi je mnogo značila. Askoli je klub koji posle Partizana najviše volim.

Ipak, kada se radi o Partizanu, situacija je mnogo drugačija.

-Ja sam već rekao šta sam imao da kažem o njima! Oni me ne zanimaju u životu, a nadam se da uskoro neće biti ni bitni Partizanu. Prolazni su za razliku od moje želje da se vratim i jednog dana zaigram opet za klub koji volim i kome dugujem sve u životu. Ja sam Partizanovo dete od svoje devete godine. Tada sam došao da igram za njega – kaže popularni “Džigi” i dodaje:

-Živeo sam tu, gde ujutru kad otvorim oči i pogledam kroz prozor vidim stadion “JNA”. Sve sam naučio u klubu i sve što sam postigao, uspeo sam zahvaljujući njemu. Moja porodica najbolje zna koliko ga volim i šta mi znači. Ja znam da je preda mnom još bar 10 godina karijere i ja se nadam da ću doći nazad, ali ne bilo kad, već onda kada ću biti u punom igračkom naponu, da mu pomognem u osvajanju trofeja, nešto i u Evropi da uradimo. Iskreno se nadam da će sa mnom biti još mojih drugova iz generacije. Sada je tu Markec (Lazar Marković prim. aut), a nadam se i Aci Mitroviću, Luki Stojanoviću…

Zašto je to tako, Ninković ne zna.

-I nije mnogo ni važno, jer mi nisu interesantni da pričam o njima. Izbrisao sam ih. Zvali su me ljudi sa kojima sam izgubio kontakt, za koje sam mislio i da su zaboravili da postojim. Neki bivši saigrači, treneri, ma neverovatno, neću da ih spominjem, jer ću izostaviti nekog, a stvarno mi je značio svaki njihov poziv i poruka. Ej, pa navijači Crvene zvezde su mi preko društvenih mreža poželeli brzi oporavak. Hvala i njima – poručuje Ninković.

Ujedno, prisetio se Ninković i situacije iz 2012. godine, kada je na utakmici reprezentacije Srbije i Engleske zaradio isključenje u sada već čuvenom sukobu sa Denijem Rouzom.

-U tom trenutku ja nemam još 18 godina, neki igrači su bili stariji od mene i po četiri godine. Dakle, dete sam bio. Ponela me atmosfera. Mnogo mi se dopao taj timski duh, dobio sam želju da pomognem tim momcima da dođemo do plasmana na EP. I mislim da smo bili bolji od Engleza na terenu, ali su oni bili bolji u drugim stvarima. Znali su da isprovociraju i nas i publiku.

-Nisam uradio ništa posebno. Njihov levi bek Rouz je nešto gestikulisao prema tribinama, a ja sam mu pokazao da prestane s tim. Onda su se na mene zaletela tri ili četiri njihova igrača i nastala je gužva. Uključili su se svi…

Priča se nije tu završila. Nakon tiga usledila je izjava Save Miloševića da Ninković nikada neće igrati za neku selekciju, dok je on sportski direktor Fudbalskog saveza Srbije.

-U redu, moguće je da sam pogrešio, ali ja sam bio dete još. Reagovao sam tako kako sam reagovao ne zbog toga što mi je bilo svejedno, već zato što sam voleo dres moje reprezentacije. Bilo mi je izuzetno stalo da odemo na to evropsko i ako se sećate u nekoliko situacija sam imao lepe akcije za gol.

-Mogao sam kao najmlađi da pomognem, ali nismo ni imali sreće, a i njihov golman je odbranio nekoliko šuteva, ni on sam ne zna kako. Sećam se da sam se naigrao protiv njihovog kapitena Hendersona, a kad malo pričam sa prijateljima, pa mi oni kažu “kako si vrteo kapitena Liverpula”, ja im odgovorim da ni sad ne bi bilo drugačije ako bismo se negde sreli jedan protiv drugog. Ne preterujem!

A, kada se radi o Miloševiću…

-Moram reći da ja na Savu uopšte nisam bio ljut. Rekao je to što je rekao, ispalo je da je bio u pravu, ali mi smo se u nekoliko situacija sretali i uvek lepo razgovarali. Čak sam od drugih ljudi čuo da se raspitivao za moj status i kakve su šanse da me vrati u Partizan. Međutim, ja sam tim ljudima rekao da je povratak u Partizan nemoguć iz već poznatih razloga, tako da taj problem između mene i Save, ako je i postojao, više ga nema – rekao je Ninković.

LEPE VESTI Natho više nije u samoizolaciji!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: SRBIJA – ŠKOTSKA | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #28