INTERVJU - Vladimir Gaćinović: U Pazaru bi se igrala Evropa da sam ostao, Rosicki nije verovao od koga je Sparta ispala

U Srbiji postoji nekolicina trenera čiji se uspeh nekako brzo zaboravi, a nekad maltene prođe ispod radara.

U takvu grupu je do skoro spadao Vladimir Gaćinović, koji je u sezoni za nama zatresao srpsku fudbalsku scenu rezultatima sa Novim Pazarom.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

Mogla je to da bude prava bajka sa lepim krajem za ljude iz tog grada, ali više sile nisu dopustile iskusnom strategu da dovrši započeto.

Gaćinović je do Pazara najveći pečat ostavio u Spartaku iz Subotice, najviše se pamti izbacivanje Sparte iz Praga u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a i te kako se pokazao u radu sa mladim igračima. Mnoštvo njih je izveo na pravi put, a ne bi bilo loše spomenuti da je vodio čuvenu Vošinu generaciju “95” iz koje su izašli igrači poput njegovog sina Mijata, braće Milinković Savić, Pankova, Rockova, Kosovića…

Trenutno je bez angažmana, želi malo da predahne od fudbala, a u intervjuu za Meridian sport je pričao o ulasku sa Železničarom iz Pančeva u Superligu, epizodi u Crnoj Gori, sjajnom periodu u Novom Pazaru, otkrio je “recept” za mlade igrače, a neizostavno pitanje je bilo o Mijatu Gaćinoviću, koji se vratio u fudbalski život u dresu AEK-a, sa kojim je osvojio duplu krunu u Grčkoj.

Gaćinović se upisao zlatnim slovima u stranice istorije Železničara iz Pančeva, pošto je taj grad po prvi put dobio superligaša.

“Jedna lepa priča. Za Pančevo me vezuju zaista lepe uspomene, pošto sam u tog gradu služio vojsku pre 38 godina. U to vreme je Dinamo bio broj jedan, Železničar je bio u zoni. Kada sam dobio poziv od gospodina Santrača da preuzmem klub, prvo sam se dvoumio, ali smo se ubrzo dogovorili. Naišao sam na jako dobre igrače, kvalitetne ljude, dobro organizovan klub, dobre uslove za rad. Imali smo cilj da se plasiramo u Superligu. Pančevo nikada nije igralo Superligu i od posebnog značaja mi je što smo uspeli da ostvarimo snove ljudi iz tog grada. Presrećan sam što smo ekspresno izborili ulazak u viši rang, iako prvih mesec i po dana nisam dizao glavu od posla. Upoznavao sam igrače, ligu, nisam imao predstavu kako to sve funkcioniše. Ja sam želeo da budemo prvi, ali nismo uspeli. Prezadovoljan sam boravkom u Pančevu, imaju dobru persprektivu i kostur, te uz pet, šest pojačanja mogu da predstavljaju osveženje u Superligi.”

Ipak, dve strane nisu našle zajednički jezik o nastavku saradnje.

“Do nastavka saradnje nije došlo, ostaje mali žal. Ipak, nikad se ne zna zašto je to dobro, time se vodim. Uvek je vreme za nove trenerske izazove, nikad nije isključeno da se vratim tamo. Nismo našli zajednički jezik, ali smo ostali u sjajnim odnosima i mislim da su igrači najzaslužniji za ovaj uspeh. Drago mi je da sam bio tu, ali mi nije žao što sam otišao.”

Odlazak u Želju je možda pomalo bio i neočekivan potez, pogotovo posle rezultata u Pazaru, znajući da bi ga većina ekipa iz Superlige rado videla u svojim redovima.

“Znao sam da je rang niže, ali sam znao da klub vode ozbiljni ljudi. Imao sam jako visoko mišljenje o gospodinu Dejanu Santraču, kliknuli smo odmah. Kad mi je on to predložio, bio sam malo skeptičan, pošto je hteo da odmah preuzmem klub posle dva poraza. Ja sam to malo odložio, pošto sam hteo da pogledam jednu utakmicu, koja se završila neslavno i gde sam video tugu u očima ljudi u klubu. Ja sam po prirodi trener stvaralac i znao sam da mogu očekivati dobru priču, što je meni odgovaralo u datom momentu. Ispostavio se kao pogodak sa obe strane.”

U novopečenom članu elite se istakao Dario Grgić, momak rođen 2003. godine. Igra na poziciji ofanzivnog veznog, a Gaćinović je istakao da se radi o fudbalskom blagu. U sezoni za nama, mladi fudbaler je postigao 15 golova i dodao je 9 asistencija na 36 utakmica.

“Sjajan fudbaler, pogotovo što je specifičan. Mislim da u Srbiji imamo deficit sa takvim igračima, koji su “desetke”, kreativni. Mislim da smo uvek imali takve igrače koji su kreatori, ali da smo vremenom izgubili takve plemenite igrače. On spada u tu grupu, međutim, pred njim predstoji veliki period rada, da bi mogao da napreduje i da igra na većem nivou. Poseduje neosporan talenat, to je dar od boga, mora da radi da bi prvo mogao da igra Superligu, a onda sve zavisi od njega. On je fudbalsko blago, ali će morati da menja neke navike u svom pristupu prema fudbalu, ali ga izuzetno cenim kao igrača.”

Epizoda u crnogorskom Dečiću nije prošla slavno, te je usledio brz rastanak.

“Ja sam iz Trebinja, tako da mi je Crna Gora jako blizu. Poznavao sam tu zemlju kao rasadnik talenata. Neke najveće fudbalere u bivšoj Jugoslaviji smo imali odatle, poput Dejana Savićevića, Predraga Mijatovića… Imao sam već jednu epizodu u Crnog Gori pre desetak godina u Igalu, gde sam naišao na grupu talentovanih igrača, te sam pretpostavljao da će tako i sada biti. Međutim, doživeo sam razočarenje. Liga je jako loše organizovana, loš fudbal se igra, nema mlađih fudbalera nagoveštavaju da će uraditi nešto veliko. Ja sam trener koji formira svoj način igre, a kada ne vidim svoj rukopis svega onoga što radimo tokom nedelje u subotu na utakmicu, onda gubim nadu. Igrači nisu izlazili iz zone komfora. Izdržao sam tri meseca, a posle toga sam zamolio ljude iz kluba da odem, oni su me ispoštovali, radi se o sjajnim ljudima.”

Novi Pazar je bio pravo otkrovenje u sezoni za nama, igrali su sjajan fudbal pod vođstvom Vladimira Gaćinovića, ali nije uspeo da održi dobre rezultate u prolećnom delu sezone, pa su skliznuli sa pozicije koja vodi u Evropu, a iskusni stručnjak je sredinom jeseni morao da napusti klubu iz privatnih razloga.

“U Novi Pazar bih se opet vratio ako ikad bude postojala mogućnost. Već sam dobijao poziv da se vratim posle mog odlaska zbog porodičnih problema. Kada sam došao u klub, zatekao sam deset juniora i pet, šest igrača koji su bili u trećem planu kod prethodnih trenera. Prvi zadatak mi je bio da vratim igrače koji su prošle sezone bili tu. Neke sam uspeo, neke nisam. Potom su došli Majdevac, Pešukić, Mijić, Kljajić… Napravili smo vrhunsku hemiju, igrali smo sjajno na pripremama, ali i u prva tri kola gde smo doživeli poraze. Jednostavno nas nije pogledao rezultat. Stalno sam dobijao pitanja ‘Šta ste to promenili posle prva tri kola?’, ja sam govorio da ništa nismo menjali, već sam gledao da mi igrači ne izgube entuzijazam i samopouzdanje. Nakon toga smo počeli da pravimo fantastične rezultate. Zaista sam doživeo poštovanje u gradu, nigde nisam video sredinu koja tako voli fudbal. Bukvalno mi nije trebao novčanik u gradu, pomalo mi nije bilo neprijatno zbog toga. Dočeke kakve su nam pravili su bili neverovatni kada smo se vraćali sa gostovanja. Nosili su nas na rukama. To što sam doživeo, nikad neću zaboraviti. Mislim da sam im se odužio na pravi način. Žao mi je što se ta priča nije nastavila, viša sila je sprečila. Osetio sam potrebu da moram da budem uz porodicu. I dalje sam u kontaktu sa mnogim Pazarcima. Tu mi je bila kruna karijere, iako sam imao uspeha u Leotaru i Spartaku iz Subotice. Puno se više stvari sećam iz Novog Pazara, nego iz Crne Gore i Pančeva. Osetio sam emociju koja mi je ostala urezana u sećanju.”

Malo ko bi poverovao u to da su Novi Pazar i Crvena zvezda u 11. kolu igrali derbi za prvo mesto na tabeli. Šampion Srbije je na kraju posle preokreta uspeo da slavi na teškom gostovanju. U tom periodu, sa plavo-belima je trenirao i Adem Ljajić, pričalo se o njegovom mogućem povratku, ali ponuda iz Turske je sve promenila…

“Nije mi teško palo. Kada igrate sa Zvezdom – sve što uradite ste dobro uradili. Ja sam taj dan dobio nagradu za trenera meseca, imali smo sedam uzastopnih pobeda, ali nas nije uzdrmao poraz. Euforija je bila u gradu da mi moramo osvojiti titulu. Malo je to nerealno bilo. To je Novi Pazar. Znali smo da moramo da idemo dalje. Ubeđen sam da bi izborili Evropu da sam ostao. Neki igrači ne bi otišli tokom sezone. Bili smo na dobrom koraku da se borimo za veći stepen takmičenja od Lige konferencija. Možda je to nerealno za Novi Pazar, ali mi smo imali tako dobru energiju. Ja sam igračima uvek govorio da se utakmica ne dobija u subotu, već tokom nedelje na treninzima. Po 500 ljudi je dolazilo da gleda naše treninge. Adem Ljajić je trenirao sa nama, bio je oduševljen, video je da se ništa slučajno ne dešava. On je hteo u jednom momentu da potpiše ugovor, međutim, stigla mu je unosna ponuda iz Turske i odlučio je da ode tamo. Rekao je da će se vratiti u Novi Pazar samo kad ja budem trener.”

Trener pre svega mora da bude psiholog. Gaćinovića nije zatekla sjajna situacija kada je došao u klub, koji je sezonu pre toga u plej-autu izborio opstanak. Ipak, uspeo je da vrati igrače na pravi kolosek, a mnogi su kod njega igrali fudbal karijere.

“Kada sam došao, zatekao sam Nikčevića kog su zvali turista. Rubežić je povremeno igrao. Islamović je bio u trećem planu, Jović isto, a potom je za kratko vreme, po meni, postao jedan od najboljih bekova u ligi. Pre svega sam znao da moram da napravim kvalitetnu sirovinu, video sam na kojim mestima imamo slabosti. Ne znam koliko sam neprospavanih noći imao da bih pogodio sa Majdevcem, Kljajićem… Mislim da smo napravili super atmosferu u svlačionici, nije bilo sujete. Odnosio sam se isto prema svakom igraču. Ništa ne donosi roda. U fudbalu morate biti 24 sata, donositi prave odluke o svakom igraču, dati im na važnosti. Jako puno smo radili na terenu, dosta smo radili individualno. Važno je da iz svakog igrača izvučeš njegove vrline. Zato su se “digli” Rubežić, Nikčević, Islamović… Mi smo igrali sjajan fudbal, što mi je posebna satisfakcija. Igrali smo evropski fudbal, u dva pravca. Imao sam sjajan stručni štab, zahvaljujući Jorgiću nismo imali za šest meseci nijednog povređenog igrača. Bio je i Jorović, koji mi je bio prvi asistent. Neki igrači su imali enorman rast, neki nisu mogli to da prate, ali su se svi uklopili i zato smo tako i igrali. Počeli su da svi strepe od nas, pa su počeli da nas mrze, jer smo ugrožavali veće klubove u zemlji. Svi smo bili na istom zadatku i disali smo istim plućima. Nismo imali zvezdu u timu, već je sve bila timska igra. Igračima se podigla cena na tržištu, neki su dostigli i milionsku vrednost.”

Mrlju na sjajnu sezonu Novog Pazara bacio je skandal sa Filipom Kljajićem, kog su navijači fizički napali posle jedne utakmice i on ja automatski posle toga napustio klub.

“Razočaralo me je, ali ne gledam Novi Pazar kroz tih sedam, osam ljudi koji su napravili taj incident. Mene nikad nije mrko pogledao u Novom Pazaru i nisam verovao da to može da se desi. Šta se desilo – ne znam. Filip Kljajić je ekstra momak, ne znam šta ga je nateralo da dođe u sukob sa tim navijačima. Možda će me neko pogrešno razumeti, da li je u pitanju politika ili nešto drugo, ali mi smo gajili sportsku priču i ona je bila iznad političke u tom momentu. Možda je to malo počelo da smeta. Kada neke stvari funkcionišu dobro, možda sredina ne zna da se ponaša. Ali, video sam u Novom Pazaru da je došlo 10.000 ljudi ničim izazvani da nas dočekaju. Oni su to osećali iz srca i ja gledam Novi Pazar kroz te ljude. Mislim da je to bio trenutak slabosti Novog Pazara, da je veći od tih sedam, osam huligana. Da me je razočaralo – jeste.”

Tokom karijere je sarađivao sa Aleksandrom Veselinovićem, zajedno su bili u Suduvi i Spartaku iz Subotice, koji se u Superligi dokazao rezultatima u Vojvodini i Čukaričkom, pre nego što je otišao u Saudijsku Arabiju, a trenutno je slobodan u izboru nove sredine.

“Naša saradnja je krenula davnih dana. Mi smo igrali zajedno za Bečej. Mi smo veliki prijatelji. Imali smo komunikaciju i pre nego što smo krenuli da se bavimo trenerskim poslom. On me je pozvao da mu se pridružim u Suduvi kada je tamo dobio posao. Pitanje je da li bi mi dobili posao da omladinci koje je vodio Ljubinko Drulović nisu postali prvaci Evrope, za koje je igrao moj sin (Mijat Gaćinović, prim. aut.). Proveli smo dve prelepe godine, imam jako visoko mišljenje o njemu kao čoveku, stručnjaku. Drago mi je da je uspeo u Čukaričkom, Vojvodini… Zajedno smo bili u Spartaku, a kada je preuzeo Vojvodinu su nam se putevi razišli, jer sam ja ostao u Subotici. Čujemo se, posećujemo se i želim mu svu sreću u životu. On nije samo fudbalski obrazovan, voli puno da čita.”

Šira javnost je mogla da čuje i upozna Vladimira Gaćinovića na klupi Spartaka iz Subotice. U tri navrata je sedeo na klupi Golubova i uvek je imao određeni uspeh. Afirmisao je igrače poput Nemanje Nikolića, Đorđa Ivanovića, Mileta Savkovića, Dejana Kerkeza, Nemanje Ćalasana… Ipak, najviše se pamti izbacivanje Sparte iz Praga, u glavnom gradu Češke, kada je Bojan Čečarić svojim pogotkom odveo tim u narednu fazu kvalifikacija za Ligu Evrope, a usledila je zanimljiva scena sa Rosickim posle meča.

“Ja sam tamo otišao sa Aleksandrom Veselinovićem, ostao sam kada je on otišao, a posle toga sam dobijao još tri puta poziv da se vratim. To je za mene satisfakcija, znaš da te ljudi cene, da imaju visoko mišljenje o meni kao treneru. Prekidao sam saradnju kada bih osetio da je vreme da se rastanemo. Imam visoko poštovanje sa gospodom Simovićima i sa svim ljudima koji vode Spartak. To je moja druga kuća, možda se desi da se opet vratim tamo. Oni kad prepoznaju kvalitet, da im neko donosi novac i ono što oni žele, znaju da cene. Kako smo prošli prvo kolo u kvalifikacijama za Ligu Evrope smo prodali dva igrača, pa smo malo zapostavili prvenstvo… Neću zaboraviti utakmicu protiv Sparte iz Praga u Novom Sadu gde je objektivno rezultat trebao da bude 6:1 za nas. Na kraju smo uspeli tamo da ih izbacimo. Sećam se da izlazimo iz autobusa, a vire nam konci iz klupskih majica, a posle utakmice Tomaš Rosicki prolazi poršeom pored nas i u neverici gleda od koga je Sparta ispala. Brondbi nas nije lako izbacio posle. Prodavali smo posle igrače za lepu svotu novca, afirmisali smo nove igrače… Bilo je malo naporno u tom periodu, još smo uz igrali kao domaćini u Kuli, u jednom trenutku nisam znao gde treba više da idem. Ipak, bio je zaista lep period, držite konferenciju pred 200 novinara u odelu, zaista se osećate kao trener. Trebalo je posle toga vratiti se u stvarnost. Posle osam kola smo imali tri boda, bili smo na poslednjem mestu i posle dva meseca sam se povukao, ali sam se vratio posle pola godine. Simovići nisu lagani za saradnju, ali ja uvek govorim da nisam ni ja. Pronašli smo se i vlada ogromno poštovanje među nama. Nije mi bilo lako da se izborim za svojim mestom pod Suncem, ali sve sam to uspeo kvalitetom.”

Kako i sam kaže, došlo je vreme da se malo odmori od fudbala.

“Gledam malo da odmorim. Nisam bio na moru tri godine. Gledam da uživam u životu. Jedan trener je rekao ‘Fudbal nije sve u životu, fudbal je više od života’. Ja nisam tog mišljenja. Treba uživati u životu, ne treba dozvoliti da ti život prođe. Ja sam dosta zanemario porodicu u svom životu, ali sada gledam da uživam u njoj. Doći će period kada ću se opet aktivirati. Odbio sam neke ponude iz Saudijske Arabije. Promenio sam shvatanje, ne bih da prihvatam sve. Gledam da odaberem mesto gde ću moći da stvaram, da imam dobre uslove. Jedina greška u ovom momentu je možda prihvatanje ponude u Crnoj Gori, ali sam imao drugu sliku, računajući na bolju ligu i infrastrukturu, ali to je sve iskustvo.”

Gaćinović još uvek nije kao samostalni trener imao priliku da radi u inostranstvu, iako je bilo ponuda za tako nešto.

“Voleo bih da odem u klub u Evropi. Ne mora to biti kao trener prvog tima. Želeo bih u neki normalan klub, ne mora iz “lige petica”. Ostao sam uskraćen za taj period. Gledao sam preko sina kako funkcioniše Ajntraht iz Frankfurta, Hofenhajm, Panatinaikos, sada gledam AEK. Volim da funkcionišem u redu, nsam ljubitelj nereda. Znam da ima dosta nereda u tim zemljama. Imao sam neke priče, ali se nikad nisu realizovale. Evropa u odnosu na arapske i azijske zemlje je nekoliko stepenica iznad. Nikad ne reci nikad, opet. Ponuda iz Saudijske Arabije me nije zadovoljavala finansijski, ali sam u dogovoru sa stručnim štabom uvideo da nije to to i odbili smo ponudu.”

Kao što smo i rekli na početku, “bije” ga dobar glas u radu sa mladim igračima. Posebnu pažnju posvećuje individualnom radu, a ekipe koje vodi prilagođava najtalentovanijim fudbalerima u timu.

“Ja ne delim igrače na mlade i stare. Delim ih na dobre i loše, ali i one koji imaju ekstra talenat, koji prepoznam u mladom igraču. U Vojvodini sam dosta uticao na razvoj Mijata, braće Milinković Savić, Pankova, Sprema, Kosovića, Rockova… Trenirao sam generaciju “95” u Vojvodini, vanzemaljska generacija. Poznat sam kao trener stvaralac. Imam tu mogućnost da prepoznam da prepoznam da li će neko biti igrač ili neće, tako da sam dosta uticao na razvoj nekih mlađih igrača koji su napravili velike karijere. Možda zvuči glupo, ali sam video sa sedam, osam godina da je mlađi sin talentovan i da može nešto od njega da bude. Deset godina sam bio direktor mlađih selekcija u Leotaru, izašli su igrači poput Cimirota, Mihojevića, Mrkaić, Pecelj… Trebinje je malo mesto, treba tu napraviti igrača, nije kao Novi Sad gde svi dolaze. To mi je božiji dar, da mogu da prepoznam mladog igrača. Dosta sam pridavao značaju individualnom radu, jer mislim da je ta grana u poslednje vreme zapostavljena. U moje vreme smo više igrali ulični fudbal, profilisali smo se na ulici. Svi igrači su bili različiti. Sada su svi isti, oni koji nisu vrede 20, 30 miliona evra. Ja gledam na treningu da dam prednost najtalentovanijima, jer će mi ekipa onda napredovati. Dosta dobrih rezultata koje sam pravio u Bosni i Srbiji su na osnovu toga. U Spartaku sam pogotovo poklanjao pažnju individualnom radu. Uvek dajem prednost mladom igraču, u njemu leži budućnost i on može da napreduje.”

Mijat Gaćinović se potpuno preporodio u grčkom AEK-u i bio je jedan od glavnih protagonista u osvajanju duple krune. Njegov otac nam je otkrio sa kakvim se problemima mučio tokom boravka u Nemačkoj, otkrio nam je i da je imao ponudu Crvene zvezde, a saznali smo i kako je na ne baš prijatan način saznao da neće biti na spisku putnika za Mundijal u Rusiji 2018. godine.

“Imao je jako puno problema sa disajnim putevima. Nije mogao da funkcioniše. Bundesliga nije nimalo laka za igranje. Proveo je sedam godina u Nemačkoj, za to trebaš biti vanzemaljac da bi funkcionisao. Poslednjih godina je osećao problem sa disajnim putevima, radili su mu na 30 odsto. Nije mu ni klima odgovarala. Odlučio se da ode u Grčku, da bi vratio samopouzdanje, legla mu je klima, mentalitet. Počeo je diše punim plućima. Nije sve bilo idealno u Panatinaikosu, osvojili su trofej u Kupu, polako se tu vraćao u život. Imao je ponudu i Crvene zvezde da se vrati, ali pošto je Ivan Jovanović bio trener hteo je da ostane u Panatinaikosu. Međutim, AEK je na kraju otkupio ugovor i otišao je tamo. Naišao je na trenera Matijasa Almeidu, koji mu je verovao i odgovarao mu je stil igre. Argentinci su fajteri, igraju visok presing… Prepoznao je sebe, odigrao je vrhunsku sezonu, a na polusezoni je morao da se operiše, ali je nastavio da igra. Postao je božanstvo u Grčkoj. To je bio i u Frankfurtu. Žao mi je što nije mogao da se odazove reprezentaciji, jer je morao da smiri kanale koje je operisao, što su mu doktori preporučili. Javio je da mora da vodi računa o zdravlju. Za njega je reprezentacija svetinja, ali je nevoljno morao da odbije poziv ovoga puta. Malo ga je razočaralo kako mu je rečeno da neće ići na Svetsko prvenstvo u Rusiji. Nije mu tu informaciju rekao Krstajić, već tim-menadžer reprezentacije, što ga je povredilo. Od tada, puno zrelije gleda na neke stvari. Žena mi kaže da je sreća što stariji sin nije fudbaler,. Puno teško gleda moje utakmice, kao i Mijatove. Ona je bila izvanredan rukometaš, savršeno dobro razume fudbal. Uvek govorim da ona razume fudbal bolje od pola trenera. Prava smo sportska porodica”, zaključio je Gaćinović razgovor za naš portal.