29 godina kasnije - "Nebo se otvorilo" i dalje odzvanja istom jačinom!

“Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao!” je sigurno jedna od najčuvenijih rečenica u srpskom i jugoslovenskom fudbalu.

Neki je se dobro sećaju, a neki su je godinama kasnije slušali na Jutjubu. Kako god, nema sumnje da su je dobro upamtili i oni koji vole i oni koji ne vole Crvenu zvedu.

Beogradski klub je tog 24. aprila 1991. godine, golom Augentalera u 90. minutu remizirao protiv Bajerna 2:2 na “Marakani”.

Uz pobedu od 2:1 u Minhenu, to je bilo dovoljno da se obezbedi plasman u finale Kupa evropskih šampiona.

Stariji kažu da je to bila “Božija pravda”, mlađi bi rekli da su tu utakmicu kasnije itekako otplaćivali, i to godinama.

Pa, ipak, da li je vredelo? Jeste.

Kažu i da je Bajern tada došao u Beograd sa jasnom namerom da uzvrati udarac i ode korak dalje.

Znate kako kažu: “Nemci su Nemci…”, pa ipak ni ti Nemci nisu imali šanse protiv majstora u crveno-belim dresovima.

Kažu i da je na “Marakani” bilo 80.000 ljudi i da su svi uživali u atmosferi i fudbalskoj predstavi. Nemam pojma o čemu pričaju, čak 80.000?

Siniša Mihajlović je tada odigrao možda i najbolju partiju u Crvenoj zvezdi, a golom u 26. minutu doneo i prednost svom timu.

Možda je neko i pomislio – to je to, ne zbog gola, već zbog igre Savićevića, Pančeva, Jugovića.

Ali, sad ide onaj manje lepši deo – 1:1 pa 1:2. Augentaler je slavio posle sjajnog udarca, nakon kojeg je lopta prošla kroz noge Diki Stojanoviću, a samo nekoliko minuta kasnije radovao se i Bender.

Stadion je zanemeo i takav momenat je već poznat i mlađim navijačima.

Jugović – Pančev – Jugović – Prosinečki – Mihajlović i nesrećni Augentaler. Ostalo je istorija, ali zamislimo samo onih 80.000 ljudi na tribinama! Erupcija oduševljenja i neverovatan prizor, čak i ako ga vidimo samo na ekranu.

Čitavih 29 godina prošlo je od ove utakmice, koja je bila “finale pre finala”, a kasnije i osvajanja Kupa evropskih šampiona.

Sada postoje mnogi koji osporavaju ovaj uspeh i svrstavaju ga u utakmice “na sreću”. Ima i onih koji ne priznaju rezultat jer “to nije današnja Liga šampiona”.

I to samo govori o veličini i istorijskom značaju ove utakmice, kao i kasnijeg finala.

Sa druge strane, ima mnogo onih koji se nisu ni rodili kada je Zvezda pokorila Evropu, a kasnije i svet, a koji sa ponosom izgovoraju “Crvena zvezda je šampion Evrope i sveta”. I to rade s punim pravom.

S pravom i nadom da će se nešto slično dogoditi, jer ko im može zabraniti da se nadaju?

SUPERLIGA SE VRAĆA 18. MAJA? Ramovš navodi zašto je neizvodljivo!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Dejan Dražić: Vratio bih se u Španiju! Barselona igra nestvarno ! O Partizanu, Selti

Čukarički ima stav: Da se igra i plej-of i plej-aut!