Atletiko se pre nekoliko godina usudio da osvoji šampionat u Španiji, što bi ponovio i u Ligi šampiona da je ,,ona” utakmica trajala samo minut kraće, a popularni Derbi Madrileno, odnosno gradski derbi u kome učestvuju Real i Atletiko nam je u poslednjih nekoliko godina priuštio mnogo neizvesnosti i uživanja.
Doduše, Real ne smatra Atletiko za najvećeg rivala već Barselonu, što je momcima iz drugog kraja Madrida u prugastim dresovima, uvek bio motiv više da dokažu nadmenim ”galaktikosima” da greše. Proteklih sezona su to činili i više nego uspešno.
Sukob kraljeva i prinčeva nosi ispit za obe strane: Može li Real uprkos svemu da preskoči Parižane?
Ponekad verujemo da raspolažemo priličnim znanjem kad su u pitanju veliki timovi i njihova rivalstva. Kada su u pitanju dva madridska velikana to znači poznati kliše – bogati Real protiv radničkog Atletika, klub koji podržava elita protiv poštenog kluba iz predgrađa. Koliko je ta priča tačna, a koliko spada u kategoriju onih koje su površno i bez dubljeg proučavanja prihvaćene u maniru ,,zdravo za gotovo” ?
Klub danas poznat kao madridski Atletiko formiran je 1903. godine u Madridu od strane tri baskijska studenta kao ”sestrinski” Atletiku iz Bilbaoa. Uz isto ime i dresovi su bili identični – prugasti crveno-beli. Sa početkom dvadesetih godina prošlog veka, klub se potpuno osamostalio, a nakon osvajanja tri regionalne titule, 1928 je pozvan je da učestvuje u prvoj sezoni najbolje lige u Španiji.
Baskijski studenti su osnovali Atletiko
Građanski rat je doneo mnoge promene, a Atletiko se fuzionisao sa članovima španske avijacije i zadobio velike simpatije u tadašnjoj vlasti. U timu je bilo mnogo ratnih veterana uz čiju je pomoć Atletiko osvojio dve uzastopne titule (1940-1941), ali i naklonost Generalisimusa Franka koji je želeo vojnu nadmoć prikaže i sportskom terenu. U to je doba i Atletiko promenio ime iz originalnog Athletic u sadašnji Atletico. Ista stvar je urađena i u Bilbaou, s tim da je tamo vraćen stari naziv ubrzo posle Frankove smrti.
Liga Evrope uoči četvrtfinala: Ko ima trofej, a ko je gubio u finalima?
Di Stefano takes to the pitch at Hampden before the 1960 European Cup Final between his Real Madrid side & Eintracht Frankfurt.
The 1960 European Cup Final was the fifth final in the history of the European Cup. #KeepHampdenRoaring #realmadrid pic.twitter.com/fBllCddJjX— @HampdenRoars (@HampdenRoars) April 5, 2018
Ime Franka se češće vezivalo za Real, mada je taj klub potpao pod patronat kralja Alfonsa 1920. godine, odnosno 18 godina posle osnivanja . Za Real se uglavnom pretpostavlja da je bio omiljeni Frankov klub, mada je on imao sasvim drugačije namere i motive. Nije poznato kada je tačno Franko usmerio svoju naklonost ka Belima ali kada je Real pedesetih sa Di Stefanom počeo da dominira Španijom i Evropom, on se pokazao spremnim da sebe stavi u prvi red zaslužnih za te uspehe.
Nije bilo šanse da Real ne bude uvršten u njegove simbole moći, mada je Franko bio sasvim prosečan poznavalac i ljubitelj fudbala. Uvideo je, međutim, sav potencijal kluba i nije propustio priliku da i se i na taj način nadogradi.
https://twitter.com/futuroscracksNW/status/453971908724539392
Određena veza oba kluba sa desnim političkim strujanjima u Španiji je postojanje navijačkih grupa Frente Ultras (Atletiko) i Ultras Sur (Real), od kojih ova prva ima mnogo ozbiljniju reputaciju na tribinama.
Pravi radnički klub je Rajo Valjekano
Ako bi na ulicama Madrida nasumično nekog zaustavili i upitali koji klub predstavlja radničku klasu, dobili biste uvek isti odgovor – Rajo Valjekano. Njegovo ,,uporište” je i dalje u Valjekasu odakle se Atletiko izmestio 1919. godine. Rajo je veliki ponos svog dela grada čiji igrači često učestvuju u štrajkovima zajedno sa radnicima koji su im osnovna podrška.
Finally finished Working Class Heroes, the first English language book on Rayo Vallecano and it's a terrific read focusing on not just the club but also explores areas of Spanish society, culture and history. Take a bow @robbiejdunne pic.twitter.com/D1htc2gnou
— Paul Reidy (@paulreidy67) December 27, 2017
Hoće li biti makazica i na Santjago Bernabeu, ili će Simeone zaključati Ronalda?
Rajo je svojoj istoriji često dospevao na niske grane, ali mu je uvek uspevalo i da se oporavi. Ovaj klub zapravo predstavlja sve ono što pripisuju Atletiku – radnički klub koji se kroz celo svoje postojanje bori protiv institucija i vlasti. Na njegovim utakmicama se može videt lik Če Gevare na zastavama. Stadion Rajo Valjekana na koji može da stane manje od 15 hiljada predstavlja priču radnika iz Madrida, večitih autsajdera koji nikada neće moći da konkurišu Realu i Atletiku, ali koji prema svom klubu osećaju ništa manju ljubav nego navijači dva velikana iz Madrida.
Ima istine u tome da je Real zapravo klub onih koji sebe smatraju srednjom klasom i koji imaju ambicije da se uspnu na socijalnoj lestvici. Takođe, veliki deo navijača pripada starijoj, konzervativnoj generaciji Španaca. Pristalice Reala tvrde da ih ima u svim sruštvenim slojevima, što je sasvim normalno za jedan tako veliki klub.
Uspesi su ono što privlači a Real definitivno ne spada u one kojima je to deficitarna ,,roba”.
Opšteprihvaćena priča o Realu bogatih i Atletiku radničke klase je previše pojednostavljena i anahrona. Nesumnjivo je da je Real veći, uspešniji i bogatiji klub od Atletika, ali Derbi Madrileno nije samo ta, ne toliko tačna priča o borbi socijalnih slojeva, već je to pre svega derbi sa mnogo uvezanijom, komplikovanijom i interesantnijom istorijom.
