Stanković: Poraz od Makabija sa Zvezdom je najveće razočaranje koje sam doživeo, često sanjam Mihu

Nekada kapiten reprezentacije Srbije i osvajač popularne “triplete” sa milanskim Interom, danas šef stručnog štaba Ferencvaroša – Dejan Stanković. Popularni Deki beleži sjajne rezultate sa mađarskim šampionom, Fradi ne zna za poraz od njegovog dolaska na klupu, ali neretko je period koji je proveo na “Marakani” i dalje u centru pažnje.

U razgovoru za “Sportal“, Stanković je uporedio rad u Crvenoj zvezdi i Sampdoriji, paralelu između neverovatnog pobedničkog niza i serije poraza.

” U Zvezdi je stres neminovan. Zvezda je veliki klub, Zvezda je institucija, Zvezda je iznad svih. To je nešto što sam uvek govorio. I da stane sve, Zvezda bi nastavila da ide dalje. Eto, toliko je velika. Sampdorija je jedno poglavlje u mojoj karijeri kroz koje je valjalo proći. Na primer, u Crvenoj zvezdi, od 134 utakmice – izgubiš samo 10. A tamo sam izgubio 20 u 10 meseci. I onda sam našao ravnotežu sa samim sobom. Naučio sam da gubim, to te iskustvo nauči i da se drugačije ponašaš. I da ne odustaješ! Mogao sam da odustanem, jer znao sam ko sam, i gde dolazim… Bilo je i obećanja da će se u januaru situacija poboljšati. Naprotiv, ona se pogoršala i to 300 odsto. Na kraju, kada sam ostao bez još šest standardnih prvotimaca, znao sam koja je naša sudbina. Ali, u tom trenutku je moj odabir bio da ostanem sa ekipom i sa klubom do kraja. Iako su taj klub činili igrači, navijači i ja, iskren da budem. Navijači Sampdorije su stvarno jedna posebna priča. Momci koji nisu odustali ni jednog trenutka, iako su znali kakva nam se sudbina sprema. Ja sam gledao da mi taj klub ispoštujemo do samog kraja. Nismo uspeli da ostanemo, ali u januaru kada sam već odlučio da ostanem, rekao sam da ću poginuti sa ekipom do kraja. I to iskustvo koje nema cenu. Mnogo mi je bilo teško, i kao treneru, i pre svega kao čoveku. Nije lako bilo živeti i raditi u takvim uslovima, kada klub praktično skoro i da nije postojao. Ali, drago mi je što je neko došao, spasio Sampdoriju, omogućio joj ponovo da se takmiči, iako sada prolazi težak moment, tranziciju. Klub je mogao da se ugasi, ali, srećom, preživeo je. Dakle, to poglavlje je jedno ogromno iskustvo za mene, pomoglo mi je u rešavanju mnogih situacija”, kazao je Stanković i nastavio u istom dahu:

“Zvezda je meni dala mogućnost da počnem da se samostalno bavim trenerskim poslom i ja to nikad neću zaboraviti! To je šansa koja se dobija jednom u životu. Taj voz prolazi samo jednom. Ili si spreman ili nisi, jer Zvezda ne čeka, Zvezda ide i Zvezda gazi. Znao sam, ne skoro sve, kako će mi biti, ali sam se saživeo sa pritiskom, sa veličinom Crvene zvezde i sa imperativom pobede. Pobeda, pobeda i samo pobeda. Imao sam sreće da sam doživeo samo dva poraza, uz možda dva ili tri nerešena rezultata, a ostalo u prvenstvu je bilo sasvim korektno. U Evropi Zvezda uvek puca na visoke ciljeve, to je Liga šampiona, ja nisam uspeo, iz realnih, ali i nerealnih razloga. Nisam uspeo da kao navijač, trener, pa i Zvezdino dete, da uradim nešto što je klubu mnogo bitno. Sigurno da Liga šampiona donosi ekonomsku stabilnost, prestiž. Meni ona nije pošla za rukom, ali sam ponosan na ono što sam uspeo da uradim u Ligi Evrope. Zajedno sa igračima doneo sam 10, pa 15 hiljada poena. Tih 25 hiljada poena, koji su doneli UEFA koeficijente i omogućili klubu da ide direktno u Ligu šampiona, ujedno povlačenje još dva srpska kluba koji igraju grupne faze, to je za mene veliki uspeh. U Evropi smo često u grupnoj fazi pokazali da imamo zube, igrali direktan, kvalitetan fudbal. Ali, ponoviću, žao mi je što nisam uspeo da preko kvalifikacija uvedem Crvenu zvezdu u Ligu šampiona. Do kraja života ću biti zahvalan Zvezdi na šansi koju mi je ukazala”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Legenda crveno-belih nikada nije prebolela poraz od Makabija iz Haife, u okviru plej-ofa kvalifikacija za plasman u Ligu šampiona. Ishod poraza bila je ostavka i bolan odlazak iz Ljutice Bogdana.

“Bilo mi je neopisivo, nisam takvo razočaranje doživeo od kako sam u fudbalu. Kada smo odigrali možda jedno od najboljih poluvremena… Splet okolnosti, minuti primanja golova i načina kojim smo ih primili… Jednostavno te dotuku. Da, bio sam loše, trebalo mi je vreme da dođem sebi, da prebolim, da se oporavim. Kao zvezdaš, kao Zvezdino dete, igrač, potom i trener i neko ko je toliko voli… Ja sam izgubio na više frontova, ne samo na jednom. Ne samo kao trener. Bio sam stvarno ubijen. Ubijen emotivno, fizički, mentalno. Znači, nije se moglo. Ja nisam pobegao, niko me nije oterao. Mislim da je to bio jedan prirodan način da kažem da je to – to. Da sam celog sebe i nisam imao više unutrašnje snage da prebolim taj poraz. Ali, to je Zvezda. Zvezda melje, Zvezda kida. Preponosan sam na te dve i po godine. Da se vratim unazad, možda bih nešto i promenio, možda i ne. Igrali smo dobar fudbal, na to sam ponosan, tako da ima tu mnogo dobrih stvari koje su urađene. Crvena Zvezda – jednako rezultat. Možeš da igraš kako god hoćeš, ali rezultat je onaj koji se gleda. Znači, teško mi je bilo, ali za Zvezdu sve. To je ljubav, koja ide van granica nečeg normalnog. Opet ti kažem, posao je posao, ali Zvezda je Zvezda”.

Stanković nije odbacio mogućnost eventualnog povratka na stadion “Rajko Mitić”.

“Nikad ne reci nikad. Zvezda kad zove ljude, moj brate, staneš mirno! Tako ja to vidim. Da napravim ogradu, ti si mi postavio pitanje, nismo ga otvorili, niti razradili. Ti mi pitaš da li bih se vratio, ja ti kažem vratio bih se. Ali, to ne znači da bih sada. Ja sam u Ferencvarošu okej, ja sam super. Imam stvarno fenomenalan posao, sjajan klub, odličnu ekipu momaka. Ali, ako je samo to jedno direktno pitanje, i kad imam klub i kada ga nemam, da li bih se vratio Zvezdi, ja ću ti uvek odgovoriti – nikad ne reci nikad”.

Smrt kuma, legendarnog Siniše Mihajlovića, u potpunosti je slomila Stankovića.

“To je jedna praznina koja se nikada se neće popuniti. Taj 16. decembar je bio najveći šok koji sam doživeo u životu. Milion puta mi je falio u ovih godinu dana. Samo minut mi treba, samo da ga pitam nešto. Znam da će mi on dati pravi odgovor. I prolaze mi slike kroz glavu, naše kumstvo, bratstvo, prijateljstvo, očinstvo… Šta bi on meni odgovarao u datim momentima, kako bi trebalo da reagujem, da se ponašam, da radim, da čuvam… Često puta ga sanjam, što mi je mnogo drago. Probudim se srećan… Javi mi se u snu, znam da je tu, znam da Ćalac misli. Najviše neostaje Arijani i deci, naravno… Ja imam nešto svoje, što ljubomorno čuvam, taj odnos s njim. Sećanje mi niko neće oduzeti. To je moj najbolji prijatelj”, zaključio je Dejan Stanković.

Bonus video: