Dunave, Dunave... Kakve to veze imaju Forlan, Kavani i Rekoba sa rekom koja protiče kroz Srbiju?

Dunav je druga po veličini evropska reka, a između ostalog protiče i kroz Srbiju. Za ovu reku “vezana” su i imena urugvajskih fudbalskih zvezda, kakve su Alvaro Rekoba, Edinson Kavani, Marselo Zajaleta, Dijego Forlan, Kristijan Stuani…

Pomalo čudno, ali je tako…

Sve je počelo u uvodnim godinama četvrte decenije prošlog veka u Montevideu, prestonici Urugvaja. Klub Danubio (na španskom Dunav) osnovala su braća Migel (Mihail) i Huan (Ivan) Lazarof (Lazarov), a zasluge su imala i braća Alvaro i Armando Olivera. U to vreme, fudbal u ovoj latinoameričkoj državi bio je veoma popularan, a kako i ne bi pošto su 1924. i 1928. godine osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama. Zatim su 1930. postali i prvaci sveta na premijernom Mondijalu, održanom baš u Urugvaju. U polufinalu su tada pobedilli Kraljevinu Jugoslaviju, sa 6:1.

Početak je bio težak, a sve se vrtelo oko dece iz škole “Republika Nikaragva” i porodice Marije Minčef-Lazarof, pošto su njeni sinovi osnovali klub, a u mnogme je pomagao i njen brat, Horhe koji je u Bugarskoj bio fudbaler. On je na osnovu ranijeg iskustva davao savete. I sastanci su organizovani u njenoj kući. Zbog svega što je uradila za klub, od 2017. godine stadion Danubija, napravljen 1957. godine se zove po njoj. Postojećem nazivu “Hardines del Hipodromo” (po kraju u kojem je stadion) dodato je njeno ime pa je sada pun naziv “Hardines del Hipodromo Marija Minčef de Lazarof”. To je prvi fudbalski stadion u Urugvaju koji je dobio ime po jednoj ženi.

Kada su konačno skupili ekipu od 11 dečaka (od 12 do 15 godina) iz pomenute škole, koja je mogla da igra protiv drugih ekipa, pojavio se problem sa dresovima. Nisu mogli da priušte dresove kao drugi timovi, pa su morali da se snađu. Svi su nabavili po belu majicu, a Donja Marija je izvezla crni detalj u predelu srca. U prvoj utakmici izgubili su 1:0, pa su napravili pauzu. Ali su se nekoliko meseci kasnije vratili, ne odustajući od ideje da naprave klub.

Za zvaničan datum osnivanja FK Danubio uzima se 1. mart 1932. godine (kada je počinjala školska godina), a priča o dresovima i imenu je veoma zanimljiva.

Prvi predlog za ime je bio Marica, po reci koja je majku braće Lazarof, pomenutu Mariju, podsećala na domovinu, Bugarsku. Ipak, ovaj predlog je odbačen, pošto je ime za klub bilo “suviše žensko”. Nađen je kompromis, pa su se opredelili za Dunav koji takođe protiče kroz Bugarsku.

Ponovo se postavilo pitanje dresova, pa se našlo prinudno rešenje. Organizovali su lutriju, a stariji brat Alvara i Armanda, Alsides je kupio deset lozova, a njegov uslov je bio da dresovi budu crno-beli sa vertikalnim prugama. Takve dresove je imala ekipa Montevideo Vonderers, poslednji (amaterski) šampion Urugvaja. Onda su nastavili da igraju po poljanama Montevidea, protiv vršnjačkih ekipa. Onda je 1933. godine usledila prva pobeda (2:0) nad tada moćnim Union Sports Skverom.

Izgled dresova je konačno definisan 1936. godine. Boje su ostale iste, ali je pruga bila dijagonalna, po ugledu na argentinsku River Platu. Po toj prugi “Franha”) dobili su i jedan od nadimaka, “Los Franheados“. Inače, 2019. godine je u čast osnivača bugarskog porekla, izbačena treća garnitura. Uz postojeće belo-crne i crno-bele, plasirana je ona u bojama bugarske zastave, crveno-belo-zeleno.

Klub je postao član Fudbalskog saveza Urugvaja postao 1941. godine, a članovi elitnog ranga su postali šest godina kasnije. Do danas su osvojili četiri nacionalne titule (1988, 2004, 2006/07, i 2013/14), ali i ispadali u niže rangove. Međutim, učestvovali su i u Kopa Libertadores i Kopa Sudamerikana. Stigli su čak i do polufinala Kopa Libertadores, 1989. godine.

Trenutno, na tabeli Klausure Danubio je na 11. mestu sa 14 bodova iz 13 utakmica. Prvi je Liverpul, sa 28 bodova iz 12 duela.

I kao što smo pomenuli na početku, Rekoba, Kavani, Zalajeta i Stuani su prve fudbalske korake napravili u mlađim kategorijama Danubija, a zatim postali i deo seniorskog tima. Forlan je imao malo drugačiji put, pošto je u juniorskoj karijeri prošao kroz čak tri kluba, Penjarol, Danubio i Independijente, u kojem je i počeo seniorsku karijeru.

Naravno, ovo su samo neka od imena kojima se ponose u Danubiju, ali onda treba pomenuti i Karlosa Romera i Huana Burguenja, koji su bili deo generacije koja je na Mondijalu u Brazilu 1950. godine osvojila svoju drugu, ujedno i njihovu poslednju svetsku titulu. U legendarnom finalu, na “Marakani” su pobedili Brazilce sa 2:1.

Ono kad na svom zaseniš velikog Ronalda na njegovom debiju – Na današnji dan je rođen Alvaro Rekoba (VIDEO)

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Kad novinar utihne – Filosofija Palanke | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #46