OTVORENO Soderling o ranom kraju karijere, ali i pobedi nad Nadalom!

Bivši švedski teniser Robin Soderling govorio je o najboljim momentima u svojoj karijeri za kolumni za “Behind the racquet”.

Karijeru ovog 35-godišnjaka je obeležila velika pobeda u polufinalu Rolan Garosa nad Rafaelom Nadalom 2009. godine i prerani kraj karijere.

Soderling je tenis prestao da igra 2015. godine, zbog horničnih problema sa mononukleozom.

– Bilo je ekstremno teško doneti odluku o penzionisanju. Poslednji meč sam odigrao kada mi je bilo 27 godina. Bio sam na vrhuncu svoje karijere kada sam se razboleo od mononukleoze, koja je trajala dve godine pre nego što sam se penzionisao. Dugo vremena pre dijagnoze, bio sam pod stresom, umoran… Pored svega toga i dalje sam igrao. Stalno sam bio bolestan pošto je moj imuni sistem bio slab. Duboko u sebi sam znao da nešto nije u redu, ali svi testovi koje su lekari radili bili su dobri. Iako sam igrao dobro, bilo je sve gore i gore, sve dok nisam dobio mononukleozu. Osećao sam da je kombinacija lošeg imunog sistema i ozbiljne preforsiranosti uticala na mene. Mononukleoza je bilo poslednje što je moje telo moglo da podnese – napisao je Soderling u svojoj kolumni.

Doktori su Šveđaninu rekli da je ovu bolest prvi put dobio 2011. godine.

– Lekari su rekli da sam je prvi put dobio 2011. na Indijan Velsu. Nije mi bilo loše u početku, ali pogoršalo se posle turnira u Bastadu. Nisam izlazio iz svoje kuće šest meseci. Tek nakon godinu dana sam počeo da se osećam bolje. Trenirao bih malo, povećavao intenzitet, ali onda bi mi se simptomi vratili. Čim bih se umarao, groznica bi se vraćala. To je trajalo godinama, što je bilo dosta frustrirajuće. Tri godine sam pokušavao da se vratim, ali nisam uspeo. Prihvatio sam činjenicu da se možda više nikad neću vratiti. Čudan je bio osećaj tokom prvih šest meseci nakon završetka karijere, tenis me nije zanimao, bio je to lep odmor. Kada se stvarno razboliš, počneš da shvataš da je zdravlje najvažnije. To je ludo, jer mi je do tada tenis bila jedina stvar do koje mi je stalo. Trebalo mi je pet godina da dođem do tačke u kojoj bih mogao da treniram. Ipak, to je predugo vremena za povratak. Nisam imao energije za to.

Prisetio se i tu velike pobede na Otvorenom prvensrvu Francuske, jer malo ko je imao tu čast da dobije “bika sa Majorke” na Pariskoj šljaci.

– Ljudi uvek podsećaju na moju pobedu nad Nadalom na Rolan Garosu 2009. godine. Naravno da je to bio sjajan osećaj. Niko na svetu nije očekivao da ću pobediti taj meč. Bilo je teško jer sam odmah nakon rukovanja po završetku tog meča shvatio da to nije bilo finale. Mislio sam u sebi “U redu, nemoj biti previše srećan, nemoj da se opuštaš”. Nisam hteo da budem taj momak koji će da pobedi Rafu, a onda izgubiti u finalu. Hteo sam da ostanem usredsređen. Jer, ako se malo opustiš u finalu – gubiš. Tada nisam shvatao koliko je to veliko dostignuće. Sećam se da kad sam se vratio u svlačionicu imao preko 350 SMS poruka. Tek kasnije mi je postalo jasno da je ovo bila velika stvar. Cenim svu podršku koju sam dobio tog dana i još uvek dobijam zbog te pobede. Ali, veća je priča Nadal. Nikada više nećemo videti da neko opet osvojio Rolan Garos 12 puta – zaključio je Soderling.

Osim finala Rolan Garosa najveći uspesi u karijeri Soderlinga su i polufinale Završnog mastersa, te četvrtfinala Vimbldona i US Opena.