Pešić: Nadam se da će Bodiroga da ujedini evropsku košarku

Polako nam se bliži kraj godine. Vreme je za svođenje računa. To je uradio i selektor Srbije Svetsilav Pešić koji je govorio o aktuelnom stanju u domaćoj košarci.

Iskusni stručnjak je govorio o mnogim temama. Najpre o onoj koja se tiče sve većeg broja stranaca u našim klubovima, dolasku atraktivnih imena ali i kako se sve to može odraziti na srpsku košarku.

“Živimo u globalnom svetu, košarka je globalni sport, i mi smo negde stranci, kao treneri i igrači. Ne bih to uzimao za negativno, ne sigurno u slučaju Partizana i Crvene zvezde. Sve bi bilo drugačije da imamo garantovano mesto u Evroligi kao Žalgiris, koji je nezavistan od bilo kakvih rezultata u tom takmičenju. Zamislite da imate makar jednu ekipu koja bi imala garantovano mesto, a kamoli dve, šta bi se dešavalo sa srpskom košarkom. Da ne moraš da osvojiš ABA ligu, koja je ulaznica za Evroligu, onda bi bio posvećen stvaranju igrača, dao šansu mlađima, pa bi i manje davao za strana pojačanja”, rekao je Pešić za Sport klub.

Nada se Pešić da bi Dejan Bodiroga kao predsednik Evrolige mogao da pronađe rešenje za sukob sa FIBA u kojem najviše trpe igrači i reprezentacije.

“Nadam se nekom rešenju sa novim predsednikom Evrolige, Dejanom Bodirogom. Ako ništa drugo, ima ogromno igračko iskustvo i želju da ujedini kontinentalnu košarku, da stvarno napravi nešto što bi nazvali globalnom “zabavom” na evropskom nivou. Ovo što sada imamo, apsolutno nije dobro. Koji je put? Pa, da svi sednu zajedno i postave ciljeve sa kojima bi se napravila jedna piramida sistema takmičenja. U njoj bi Evroliga, kada je u pitanju profesionalni sport, bila veoma važna, najvažnija. Ali, elitno nadmetanje bez nacionalnih liga ne može da se razvija, postigne visoke rezultate i zainteresuje navijače. Ne bavimo se košarkom samo zbog ličnih interesa, već i zato što to volimo, što je naš život… Želimo da to što smo naučili, nekome i pokažemo, a to su naši navijači. Neverovatna je stvar da ovdašnji ljudi pokazuju toliki interes za košarku, a bez adekvatnog sistema takmičenja. Nikoga ne kritikujem, ali kada me pitate, moram da kažem ono što osećam. Ističe nam vreme, imamo ga sve manje za odgovarajuće, pozitivne promene”.

Govorio je Pešić i o trenerskom kadru u Srbiji i kako ga razvijati. Posebno u ligama koje važe za najjače i iz kojih bi neki modeli mogli da se “prepišu”.

“Najbolje organizovane lige su španska, turska, nemačka i italijanska sa aspekta profesionalnog sporta, što podrazumeva i proizvodnju, selekciju igrača, a to je nemoguće bez trenerskog kadra. Vraćam se na naše prostore odnosno u prošlost kada se nije znao broj viših škola gde se školovao veliki broj stručnjaka. Ili, trenerske klinike, poput beogradske, na kojoj sam i ja u nekoliko navrata učestvovao kao predavač. Pa izađem na teren, podgledam “odozdo”, na tribine, pa se zapitam, da li je u pitanju utakmica ili predavanje. Igla ne može da padne od kolega, što je sjajno, taj njihov poriv za edukacijom. Ali, gde su oni sada i pod kojim uslovima rade”, zaključio je Pešić.