EMOTIVNO IZLAGANJE ĆIRE BLAŽEVIĆA: Život je kratak, kaže to i Andrić, a ja sam se napatio i previše...

Legendarni trener Ćiro Blažević imao je emotivno izlaganje na društvenim mrežama, u kojem se dotakao brojnih tema.

Kao što je od ranije poznato, Blažević ponovo ima rak, a prema njegovim rečima – nije siguran da će ponovo uspeti da izađe kao pobednik.

– Andrićevi ‘Znakovi pored puta’ možda nije baš idealna knjiga za poneti na plažu, pogotovo ako vam plaža nije blizu (knjiga ima preko 600 stranica), ali svakako je vredi pročitati još ovog leta odmah posle one Mitrovićeve koju sam sinoć preporučio. Reč je o fragmentima njegove životne i duhovne borbe, mudrustima do kojih je došao tokom svog veka i nekih zanimljivih dešavanja sa njegovih putovanja – počeo je Ćiro svoje izlaganje.

Izdvojio je još neke delove koji su posebno emotivni.

– Najviše se, međutim, bavio upravo onim pitanjima koja i mene u poslednje vrijeme najviše zaokupljuju: pitanjima života i smrti Borim se, naime, s permanentnom mišlju da je moje vreme prošlo i da polako odlazim s ovoga sveta. Moji prijatelji, igrači iz moje generacije, svi oni su već odavno sahranjeni. Samo sam ja živ. Život je kratak, kaže to i Andrić u ovoj velikoj knjizi, a ja sam se – kada gledam ovako unazad, na što me ova knjiga konstantno tera – napatio i previše – navodi legendarni fudbalski radnik.

– Kad rezimiram ceo svoj život, onda imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i da toliko plačem, da nikada ne prestanem. Ništa me u životu nije mimoišlo! Dva raka sam imao, a sada se, evo, pojavio i treći. U detinjstvu sam bio takva sirotinja da sam gaće na štapu nosio, a kasnije u mladosti, kada sam se već bio i oženio, supruga i ja nismo znali hoćemo li imati za ručak ili nećemo. Život mi je bio jedna obična havarija i trebalo je sve to proći.

Poseban deo posvetio je svojoj majci koja, nažalost, nije doživela da vidi njegove uspehe.

– Ni ovaj trenerski posao, koji možda iz drugog ugla drugačije izgleda, nije ništa drugo nego jako malo satisfakcije, a puno razočaranja… A, moja majka, koja je bila jedna svetica, i koja je toliko verovala da ću ja uspeti u životu te da ću postati neko i nešto, nije doživela da vidi kako sam uz mukotrpan rad na kraju ipak napravio nešto od sebe. Umrla je u vreme moje najveće bede i to mi je neizmerno žao jer znam kako roditelj, pogotovo tako plemenit kao što je to bila moja majka, želi da mu dete uspije. U amanet mi je ostavila da se pobrinem za svoje sestre iako sam bio najmlađi, toliko je, eto, bila uverena u moj uspeh, a ja sam to zaista i učinio. Tešim se time da je ona to negde odozgo ipak videla, ali da vam budem iskren, mala je to uteha…

Vratio se potom na knjigu Ive Andrića.

– Možda ova Andrićeva knjiga, palo mi je upravo na pamet dok ovo pišem, nije preteška za plažu samo zbog velikog broja stranica, već bi i sadržaj mogao biti malo lakši za ove tople dane, neki koji ne navodi na ovakve misli, ali moja preporuka svakako i dalje stoji. Možda ne mora biti preporuka baš za leto, ali za jesen svakako – i to onu životnu – kaže Ćiro.

SEĆANJA NAJVEĆEG ZVEZDAŠA: Dođem sa basketa, pomislim “Ma j**em i tebi”, šutnem je i – GOL!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: RADE OPAČIĆ NAJAVLJUJE JURIŠ NA VRH: Iz poraza se uvek vratiš gladniji!