NA DANAŠNJI DAN: Kostarika je napisala bajku Svetskog prvenstva!

Na današnji dan pre osam godina, rodilo se malo čudo Svetsko prvenstva – reprezentacija Kostarike je iznenadila svet i prešla preko Italije (0-1) na svom čudesnom putovanju u Brazilu.

Svet je možda sumnjao u Kostariku, ali Kostarika nikada nije sumnjala u sebe.

Dok su se njeni igrači grlili, plesali pred svojim navijačima i grabili transparente bačene sa tribina, Pirlo se hvatao za glavu jer je propustio poslednju priliku da ponovo osvoji Svetsko prvenstvo.

– Volimo grupu. Što je bik hrabriji, to je borba bikova bolja – bile su reči menadžera Kostarike nakon što je njegova ekipa izvukla „grupu smrti“ (Kostarika, Engleska, Urugvaj, Italija).

Istini za volju, u Kostariki je vladala neustrašivost – verovanje da je sve moguće, a da reputacija ništa ne znači.

Tim koji je bio viđen samo kao pogodan rival za poboljšavanje gol razlike, završio je prvi u „grupi smrti“ poslavši dva bivša svetska šampiona kući

Dok je eliminacija Engleske punila sve naslove, u drugi plan je bila bajka u nastajanju koja se dogodila u Areni Pernambuko.

Lica igrača „Bikova“ posle zaslužene pobede nad Italijom ispričala su celz priču. Bila je to čista radost, potpuna neverica i iznad svega, uzbuđenje zbog onoga što su postigli i onoga što im predstoji.

Pinto je dizao svoje igrače u vazduh. Zatim je mirno stajao raširenih ruku, upijajuć trenutak koji nikada neće zaboraviti.

Bio je to prizor potpune radosti za igrače – i za hiljade navijača Kostarike koji su otputovali u Brazil. Tokom većeg dela drugog poluvremena, veliki delovi stadiona, obojeni u crvene, plave i bele boje, uzvikivali su „si, se puede“, na španskom za „da, možemo“.

Pre turnira, postojalo je samopouzdanje u kostarikanskom taboru da je ovo najtalentovanija ekipa koju su okupili za Svetsko prvenstvo.

2002. i 2006. godine samo tri igrača u timu su igrala van Kostarike. Ovog puta 14 reprezentativaca je igralo u inostranstvu, 11 u Evropi. Ali taj optimizam su potkopali povrede levog beka Evertona Brajana Ovijeda i napadača Real Solt Lejka Alvara Saborija, koji je postigao osam golova u kvalifikacijama.

Pinto je, međutim, uvek verovao da ima tim koji može biti više od zbira njihovih delova. Ovo je bila njegova druga menadžerska čarolija; prva se završila otpuštanjem 2005. godine.

Do njegovog otkaza u prvom mandatu došlo je zbog niza razočaravajućih rezultata i neuspeha da se kvalifikuje za Mundijal 2006. godine

– Kako ne bi bilo bolno? – rekao je tada Pinto – Sanjao sam snove o Svetskom prvenstvu, pokušao da ih ostvarim. Nisam mogao.

Ovo Svetsko prvenstvo bilo je Pintu poslednja šansa.

Pinto je pažljivo birao ekipu. Sadašnji trener reprezentacije Kostarike, Paulo Vančop – koji je igrao u Derbiju, Vest Hemu i Mančester sitiju, a koji je postigao 45 golova u 73 meča za Kostariku – je naravno bio tu.

Završivši su drugi iza SAD u finalnoj rundi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Brazulu, pobedivši sve svoje domaće mečeve i završivši iznad Meksika – Kostarika je bila na višem taktičkom nivou nego ikada pre.

Pinto se ugledao na trenera Čelsija Žozea Murinja, bazirajući svoje planove na jakim odbrambenim osnovama i brzom kontranapadu.

Pokazali su da mogu da budu fleksibilni, menjajući formaciju protiv Urugvaja da bi transformisali igru, pošto su na poluvremenu gubili sa 1-0. Meč se završio 1-3.

Pobeda protiv protiv Italije koja je došla u režiji Brajana Ruiza, pa remi bez golova protiv Engleske potvrdio je scenario koji je bio malo verovatan, a koji je podsetio svet zašto je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.

Fudbalska reprezentacija Kostarike — Kostarika je na današnji dan iznenadila svet! (FOTO: Guliver images)

Brajan Ruiz je u meču osmine finala najavio nastavk bajke kada je golom u 52. minutu doneo prednost svojoj ekipi protiv grčke. Samo 12 minuta kasnije, Duerte je zaradio crveni karton ali to nije bilo dovoljno da se Pintovi “Bikovi” ubiju. Iako je Sokratis na samom izmaku meča spasio svoju ekipu i doneo produžetke, desetkovana Kostarika je dočekala penale, i plasirala se u najboljih osam reprezentacija na svetu.

Ponovo je slavlje bili na dohvat ruke, ali su Kostarikanci ovoga puta bili neuspešni u penal seriji. Van Galova Holandija je jedva uspela da porazi ekipu koju niko nijie mogao da zamisli u četvrtini finala, osim samog Pinta i njegvoih pulena.

Kostarika je postigla ono što niko sem njih nije mislio da je moguće, a njihovo prisustvo u osmini finala mora je jedno od najvećih podviga u novijoj istoriji Svetskog prvenstva.

Neki sličan optimizam koji su oni možda imali sada tiho neguju Piksi i ekipa, dok mi svi strpljivo čekamo Svetsko prvenstvo u kataru premotavajući onu famoznu utakmicu”protiv Portugala. Možda svet sumnja u Srbiju, ali Srbija ne sme da sumnja u sebe.