U 42. minutu najveće utakmice u istoriji francuskog fudbala Basil Boli skočio je visoko u vazduh posle savršenog centaršuta Abedi Pelea. Golman Milana mogao je samo nemoćno da posmatra kako lopta ulazi u donji desni ugao.
Rezultat je bio 1:0 za Olimpik Marsej protiv Milana. Marsej je bio na putu da postani prvi pobednik novoformirane Lige šampiona!
–To je bio šut za večnost – tako je Boli nakon meča opisao gol.
Godina 1993. je trebalo da bude najsvetliji momenat u istoriji Marseja. Umesto toga pretvorilo se u apsolutnu katastrofu a na videlo je isplivalo ono najgore u fudbalu – varanje,doping-korupcija i skandali. Ovo je priča o jednom timu i jednom čoveku koji je mogao da „ubije“ Ligu šampiona na njenom samom početku, a fudbal i dan danas pati zbog njegovih postupaka. U pitanju je Bernar Tapi. Da bismo objasnili kako se sve srušilo, moramo se vratiti na to kako je počela ljubav između francuskog tajkuna i kluba.
UMESTO UVODA
Klub sa „Velodroma“ krajem devedestih godina bio je na marginama u Francuskoj, a dolazak Tapija, čoveka koga fudbal pre toga uopšte nije interesovao učinio je da klub u roku od pet godina postane najbolji tim lige u domovini, dvostruki finalista Kupa evropskih šampiona, i na kraju- osvajač evropske titule.
Neočekivani spoj počeo je 1986. kada gradonačelnik Marseja zatražio kontroverznom biznismenu da kupi klub koji je propadao. Tapi je inače pre toga već imao zavidne sportske uspehe, a svoj hobi finansirao je enormnim bogatstvom koje je stekao sumljivim kupovinama francuskih kompanija pred bankrotom i njihovim oživljavanjem. Njegov biciklistički tim koji je nastao baš iz jedne od kompanija koje je „spasao“ osvojio je Tur de Frans dve godine uzastopno. Izgledalo je da sve što dodirne pretvara u zlato.
Naravno, ni Marsej nije bio izuzetak. Odmah po dolasku upumpani su milioni u klub, i rezultat je bio ekspresan- prva titula nakon 17 godina stigla je na Velodrom.
Narednih godina oformljen je strašan tim projektovan za osvajanje svih trofeja.
Tapijeva odlučnost bila je neviđena.
Poraz od Crvene zvezde u finalu Kupa evropskih šampiona 1991. godine samo je pojačao ambiciju predsednika kluba, a nakon šokantnog poraza od Sparte Prag u ranoj fazi takmičenja naredne sezone on se zarekao da će naredne sezone doživeti slavu.
A ispostaviće se kasnije da su na tom putu za njega sva sredstva dozvoljena.
Četvrta uzastopna titula prvaka države značila je obezbeđeno učešće u novoformiranom čedu UEFE- 1993. godine rođena je Liga šampiona.
Lake pobede u kvalifikacijama protiv kluba iz Severne Irske Glentorana i Dinamo Bukurešta stavili su ih u grupu sa Rendžersom, Brižom i CSKA Moskvom.
Inače u novom takmičenju nastupalo je osam timova podeljenih u dve grupe, svaka ekipa igrala je po dva puta sa protivnicima, a najbolji timovi obe grupe igrali su direktan duel u finalu. Tako je barem bilo prve godine.
U prvom meču protiv Rendžersa u Glazgovu nakon velike borbe duel je završen nerešeno, da bi u narednoj utakmici Marsej savladao Briž. Poslednja utakmica sa ruskim klubom završena je nerešeno, pa su Francuzi sa četiri boda bili na čelu grupe nakon prvih susreta. Dve nedelje kasnije usledio je revanš koji je promenio sve.
REVANŠ SA CSKA-PRVA NEPRISTOJNA PONUDA I TROVANJE PROTIVNIKA
Nakon tesnog i izjednačenog prvog meča, revanš susret francuski klub dobija sa neverovatnih 6:0! Ovakvo razbijanje tima koji je na primer savladao Barselonu da bi se uopšte kvalifikovao za takmičenje mnoge je nateralo da podignu obrve i zapitaju se- šta se dođavola dešava!?.
Tadašnji trener ruskog kluba, Genadi Kostilev u intervjuu za novine u domovini rekao je da je neimenovani funkcioner Marseja pokušao da ga podmiti pred meč.
–Dobio sam telefonski poziv tokom boravka sa timom u hotelu u Marseju od osobe koja je tvrdila da je direktor Marseja. Ponudio je veliku sumu novca da izgubimo utakmicu.
Ponuda Olimpika je kategorički odbijena, ali ipak CSKA je ponižen na gostovanju. Nešto tu nije štimalo…
Kako to obično biva, gde ima dima-ima i vatre. Trinaest godina kasnije, Žan Žak Edli, koji je inače imao ključnu ulogu u skandalima koji su usledili do kraja sezone podmetnuo je pravi požar neverovatnim redovima koje je ispisao u autobiografiji. On je otkrio fudbalskom svetu da su njihovi članovi stručnog štaba otrovali vodu Rusa supstancom od koje će lošije igrati!
Tapi je kao što smo već ustanovili-zaista bio spreman na sve na putu ka zvezdama.
U knjizi Edli je otkrio:
–Naši vodeći ljudi su imali pakovanja vode koje će koristiti igrači kluba iz Moskve. Pred nama, sa osmehom su koristili tečnost sa tankom iglom da ubace, zaista ne znam šta kroz čep.
Da je ova informacija bila poznata u to vreme možda ludosti rukovodstva Marseja ne bi prolazile i dalje i makar deo obraza igrača i samog kluba bio bi spašen. Nažalost Tapi i lojalni saradnici nastavili su sa svojim mahinacijama.
Ipak,nemojmo imati iluzije, i sama informacija da je nuđen novac za „prodaju“ utakmice bila je dovoljna da se polako počnu širiti glasine i šapati o nedelima plavo-belih.
RENDŽERS OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA- TAPI JE STIGAO I DO SUDIJA!
Rendžers je odličnom igrom nekako držao priključak sa Marsejom.
Pobedom protiv Briža imali su bod više od francuskog tima na dva meča pred kraj takmičenja u grupama. Oba tima imala su realne šanse da se nađu u finalu Lige šampiona, a međusobni meč timova u pretposlednjem kolu smatran je odlučujućim.
Ipak Škoti su ga dočekali izuzetno oslabljeni. Najbolji igrač tima, napadač Mark Hejtli dobio je crveni karton nakon sukoba sa odbrambenim igračem Belgijanaca. Sukob koji i nije baš bio toliko žestok rezultirao je zabranom nastupa za Hejtlija u naredna dva meča. Nešto je tu „smrdelo“…
Bivši engleski fudbaler konačno je u intervjuu 2011. rekao ono na šta su mnogi sumnjali. On je naime nekoliko dana pred taj susret primio telefonski poziv od „prijatelja“.
-On nije bio agent, to znam, predstavio mi se kao prijatelj prijatelja. To je bio čovek koji govori francuski i ponudio mi je veliku svotu novca da ne igram protiv Marseja – naveo je Hejtli.
On je ponudu naravno odbio, ali zato je isključenje nekako baš zgodno stiglo pred odlučujući meč. Tapi je izgleda uspeo da istim novcem podmiti sudiju.
Bez zvezde tima Rendžers je hrabro odigrao u gostima i uspeo da odnese kući zlata vredan bod. Marseju nije bilo dovoljna ni prevara da bi pobedili. U poslednjem kolu oba tima je pobeda vodila u finale.
Marsej je savladao Briž golom pred sam kraj utakmice, koliko znamo za sad- na pošten način. Rendžers je ispao jer je odigrao nerešeno sa CSKA. Nedostajao im je samo jedan bod za finale. A možda bi sve bilo drugačije da je makar tada nastupio Hejtli.
Tadašnji trener Rendžersa, Volter Smit, godinama kasnije tvrdio je da i dalje razmišlja o okolnostima zbog kojih nije imao napadača kada mu je bio najpotrebniji.
Marsej je i zvanično bio u svom drugom finalu u poslednje tri godine. Pre nego što napadnu Milan za titulu najboljeg u Evropi, ostala je još jedna sitnica da se završi. Trebalo je potvrditi titulu u domovini.
Sada dolazimo do utakmice koja je došla glave Tapiju i Marseju, nakon nje- ništa više neće biti isto.
ROBEROVO „DA“ KOJE ODMOTAVA KLUPKO KORUPCIJE
Četiri dana pred put u Minhen na finale ekipa je imala priliku da obezbedi novi trofej prvaka Francuske protiv slabašnog Valensijena.
Tapi nije želeo da mnogo troši igrače pred istorijski susret, pa se poslužio dobro poznatim trikom- bilo je vreme za koverte i nepristojne ponude. Iskoristio je mučenog Edlija da obavi prljav posao za njega.
–Veoma mi je bitno da stupiš u kontakt sa tvojim bivšim saigračima iz Nanta. Ne želimo da se ponašaju kao idioti i da nas izmore pred finale sa Milanom zar ne – navodno je rekao svom fudbaleru nekoliko dana pred utakmicu.
Ponude da se „proda“ utakmica upućene su igračima Valensijena – Horheu Buručagi, Kristofu Roberu i Žaku Glasmanu.
Glasman je momentalno odbio, ali njegovi saigrači nisu bili tako odlučni. Kasnije se Buručaga branio da je samo razmislio pre nego što je rekao ne Edliju.
Rober je prihvatio bez pogovora. U večernjim časovima 19. maja na parkingu hotela gde su igrači Marseja bili pred utakmicu njegova žena sastala se sa Edlijem. Predao joj je kovertu sa 250 hiljada franaka. Apsolutno niko se nije žalio nakon pobede plavo-belih od 1:0. Titula je osigurana, a sada je bilo vreme da se odigra finale Lige šampiona i dođe do slave-imali su priliku da postanu zauvek upisani prvi pobednici takmičenja a istovremeno i prvi francuski tim koji je podigao trofej!
FINALE U MINHENU
Ekipa Milana igrala je nadljudski te sezone. Do finala su protutnjali sa svih osam pobeda i jedni primljenim golovm do odlučujuće utakmice.
U svojim redovima su imali najboljeg napadača sveta – Marka van Bastena, i verovatno najbolju odbranu u istoriji – Alesandro Kostakurta, Paolo Maldini, Franko Barezi, Mauro Tasoti.
Ako bi neko uspeo da probije ovakav bedem i usput neutrališe Van Bastena i Franka Rajkarda zaista bi bez sumnje zasluženo bio najbolji tim Evrope.
Sam meč bio je izuteno borben sa obe strane. Odbrana Marseja predvođena Marselom Desailijem, Bolijem i Fabijanom Bartezom bukvalno davala sve od sebe da zadrži nalete Van Bastena u prvom poluvremenu. Tokom 40 minuta Milan je bacao na konopce francuski tim koji se jedva borio za dah.
I onda – šoutajm.
Abedi Pele umakao je odbrani Italijana i odličnim šutem izborio korner. Odlučio je da ga sam izvede, i savršenim centaršutem pogodio je Bolija „u trepavicu“.
Inače Boli je nekoliko minuta ranije tražio da izađe iz igre zbog povrede. Njegovu molbu Tapi je glatko odbio. Bukvalno jedina dobra odluka predsednika kluba donela je pogodak koji je ispsotaviće se bio dovoljan za osvajanje trofeja!
Dve godine ranije u finalu iz Barija on je neutešno plakao na terenu nakon što mu je Zvezda „iščupala srce“. Plakao je Boli i ovaj put, ali to su bile suze radosnice.
– To je bio šut za večnost – ushićeno je rekao na kraju meča..
Nakon poslednjeg zvižduka, vlasnik Marseja uleteo je na teren i počeo da slavi sa igračima. Za njega je ovaj trofej bio podjednako njegova zasluga kao i igrača. Dok su kamere snimale ushićeni Tapi je vikao:
–Bili smo potpuno uvereni da ćemo pboediti, niko od nas nije sumnjao! Pre dve godine, na papiru smo možda imali bolji tim nego sada, ali danas smo imali 11 igrača koji su bili spremni da poginu jedan za drugoga!
Timski duh nije bila jedina stvar koja je krasila Marsej te godine, kao što će cela Francuska a za njima i ostatak fudbalskog sveta uskoro saznati!
SNOVI SE RUŠE LAKO KAO KULE OD KARATA
Na poluvremenu utakmcie nekoliko dana ranije, Glasman je prišao treneru Valensijena, Bosancu Boru Primorcu. Tvrdio je da su mu Ejdli i direktor marseja Žan, Pjer Bern ponudili mito da proda meč.
Dve nedelje nakon što su podigli trofej Lige šampiona usledila je krivična prijava u kancelariji javnog tužioca okruga Valensijen.
Rober, koga je izjedala krivica na insistiranje Priomrca odveo je policiju do dvorišta kuće u kojoj je zakopao kovertu sa novcem.
Kasnije je izjavio da je taj novac toliko smrdeo da je prosto morao da ga zakopa.
Nakon njega, sledeći koji je „pao“ bio je Ejdli. On je u pritvoru insistirao da je samo radio po uputstvima vrhuške kluba. Njegovo svedočenje potvrđeno je kada je policija upala u kancelarije kluba i našla kovertu koja odgovara onoj koja je korišćena u slučaju Robera.
Tapi je sada bio okružen sa svih strana. Naravno stari lisac se nije tako lako predavao. Možda smo zaboravili da spomenemo da je on bio član francuskog parlamenta sa jakim vezama i poslaničkim imunitetom? Naime, poslanici su imali potpunu zaštitu od krivičnog gonjenja tokom vremena na funkciji.
Iz sigurnosti poslaničke fotelje neponovljivi Tapi ponudio je mito i Primorcu! Uslov je bio da Bosanski trener prizna da je on celu stvar organizovao. On je to odbio i prijavio ga policiji.
Javnost je bila toliko ogorčena kada je saznala za celu priču da je javno zatraženo da mu se ukine imunitet. Rečeno-učinjeno.
Početkom 1994. godine Tapi se konačno našao u pritvoru, pod optužbom za korupciju i pokušajem uticaja na svedoke. Nedaleko od njega u ćeliji sedeo je i njegov direktor Bern, a uz njih i Rober.
KAZNA ZA MARSEJ I SUDBINE UPLETENIH
Kazna Marseju stigla je spresno. Bili su izbačeni iz Evrope naredne godine i tako odmah izgubili mogućnost da brane trofej. Takođe borba za titulu prvaka sveta više nije bila opcija jer su i odatle proterani. U toku su bili sudski procesi protiv predstavnika kluba i čekalo se na dalje korake.
Fudbalski savez Francuske bio je bez milosti- oduzeta im je titula i izbačeni su u drugu ligu! Klub su momentalno napustili Bartez, Desaiji i Dešan. Marsej je uspeo odmah da se vrati u elitu ali im je zabranjen nastup jer je konačno otkriveno rasipanje novca Tapija. Ostavio je klub u takvim dugovima da je bankrot bio potpuno realna mogućnost. Klub će kasnije nekako uspeti da se spasi od gašenja ali staze stare slave-više nikada neće ugledati.
A sada po koja reč o sudbinama upletenih junaka.
Tapi je odslužio zatvorsku kaznu u trajanju od osam meseci, i nakon toga počeo da se bavi glumom. Konačno, talenat za prevare i pretvaranje koristio je na mnogo bolji način.
Njegov direktor, Bern išao je na psihijatrijsko lečenje za duševni bol i dobio kaznu od dve godine zabrane bavljenja fudbalskim poslovima.
Primorac koji je bio najzaslužniji za otkrivanje cele priče napustio je francuski fudbal i zajedno sa Arsenom Vengerom (on je inače bio trener Monaka u tom periodu) otišao čak u daleki Japan ne bi li se oporavio od svih šokova koje je doživeo. Dva trenera zajedno su vodili Nagoju- Venger kao prvi trener a Primorac kao pomoćnik.
Najviše je propatio jadni Ejdli. Proteran je iz fudbala na godinu dana i u zatvoru je proveo 17 dana. Nikada više nije igrao na ozbiljnom nivou fudbala, a karijeru je završio tavoreći u anonimnim klubovima u Švajcarskoj i na Korzici.
To što su se svi glavni negativci ove priče izvukli tako lako verovatno mu je bio motiv da otkrije ranije pomenute mahinacije sa CSKA i Rendžersom o kojima se do tada čak nije ni znalo!
MILAN JE SAVLADAN ZAHVALJUJUĆI DOPINGU
Ako je verovati njegovim kasnijim svedočenjima igrači Marseja uzeli su doping pred finale sa Milanom! Nečuveno!
Odbrambeni igrač tvrdio je da je ceo tim, uz izuzetan Rudija Volera koji nije želeo da učestvuje u tome primio inekcije sa sumnjivom tečnošću nekoliko dana pred utakmicu.
–Jedini put kada sam pristao da koristim doping bilo je za finale Lige šampiona, priznao je on. Primili smo nekoliko inekcija u danima pred utakmicu i osećao sam se nekako drugačije, mnogo bolje sam reagovao pod pritiskom i fizičkim naporom – rekao je u autobiografiji Ejdli.
Još jedan bivši igrač kluba, Toni Kaskarino (došao u Marsej leta 1994. godine) priznao je da su i tada igrači koristili doping i to pred svaki meč! Naveo je da su igrači dobijali inekcije u donji deo leđa, te da je ceo tim učestvovao u tome i da su im iz kluba govorili da je to potpuno legalno.
EPILOG
Postupci kluba i jednog čoveka otkrili su do tada nepoznate opsege korupcije, prevara i skandala u fudbalu. Sasvim sigurno, optužbe koje se za nameštanje mečeva danas mogu čuti na svakom koraku svoje korene imaju- baš u sudbonosnoj sezoni čete Bernara Tapija.
Svi svetli momenti trijumfa njegovih pulena, sva slava, neverovatne odbrane Barteza, prvi znaci uspona Abedi Pelea, prikaz jednog od lidera nove generacije fudbalera oličen u liku Dešana- sve je zasenjeno prevarom i kriminalnim optužbama.
Trijumf Marseja nije bio sportski uspeh, već otrovna strelica u srce fudbala.
Mahinacije Tapija, svaki mito koji je ponudio, doping, potplaćivanje sudija, i ko zna koliko još skandala za koje nikada nećemo saznati mogli su da ugase Ligu šampiona odmah po njenom rođenju.
Hvala Bogu, tako nije bilo i zato danas možemo da gledamo najbolje igrače sveta, u najjačem takmičenju na planeti kako se bore za slavu najbitnije sporedne stvari na svetu!
PRISTALICE MARSEJA NISU DOBRODOŠLI: Grčke vlasti traže zabranu dolaska navijača
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Lovre Miloš: Od penzije do dogovora sa sedmostrukim prvakom Evrope! | Sport Fokus Podcast EP44
simona
Nekad bilo,sada se pripoveda!!!!
stefan
Čudna priča ako se uzme u obzir da je jedan od glavnih aktera bosanac (Bora Primorac) ali moram priznati da sam ptijatno iznenađen njegovom reakcijom, očigledno mu je obraz bio bitniji nego bilo šta drugo.
jovan
Što se tiče skandala, nije se mnogo promenilo u Marseju od 1993-će do danas.