Ženski fudbal je potcenjen i tu nema dileme. Predrasude kreću od kuće, društva, a kasnije se ogledaju i u vidu premija, dresova bez prezimena, i brojnim drugim situacijama.
Mnogi nisu upućeni u to kako ženski fudbal funkcioniše u Srbiji, pa ni u Evropi, ali da ne ostane sve na rečima i kritikama – i ovog puta donosimo jasne ideje i konkretne planove kako da iskorenimo diskriminaciju u ženskom sportu i da svi zajedno shvatimo da je fudbal uvek fudbal, ma ko god ga igrao.
Nova epizoda serijala “Prave priče” jakih žena donosi razgovor Ane Nikolić i Sandre Sremčević, predsednice ženskog fudbalskog kluba Crvena zvezda.
Prvo pitanje je, naravno, bilo da li je ženski fudbal potcenjen. Odgovor smo unapred znali, ali…
– Napreduje se dosta. Postoje klubovi u Srbiji, koji traju preko 50 godina, recimo Sloga iz Zemuna i Mašinac iz Niša, ali zapravo tek sada dolazimo do nekog modernijeg i bržeg fudbala, baš kao i u muškoj igri. Ipak, i dalje smo dosta daleko od Evrope i Amerike. Možda era Instagrama, Fejsbuka i ostalih društvenih mreža dovodi do toga da pitanje “Jao, pa ženski fudbal stvarno postoji u Srbiji?” ne doživljavam kao ranije. To smo sada malo prevazišli i da, ženski fudbal u Srbiji postoji i to jako dugo, samo nije ispraćen – rekla je Sandra Sremčević na početku razgovora za Meridian sport.
Jedna rečenica, kratka i jasna, nam se posebno urezala u sećanje.
– Meni je žao što moram ovo da kažem, ali fudbal je fudbal – rekla je Sremčević, te pojasnila:
– Ista je lopta, isti teren, isti broj igrača, sve je isto. Samo “ovde” igraju devojke, a “ovde” muškarci. Možemo da ga podelimo na muški i ženski, ali u krajnjem slučaju – fudbal je fudbal. Ta lopta je spektakularna podjednako i za muškarce i za devojke, tako da ne znam da li ćemo ikada prevazići taj momenat “to je SAMO ženski fudbal”. Mada, moram da priznam da mnogi koji zaista zađu u materiju, kažu da je i te kako zanimljivo, možda su žene nekada čak i ratobornije i grublje. Ženski fudbal je lep, ali i to zavisi od kluba i trenera…
Možda zvuči čudno naredno pojašnjenje, ali isto tako verujemo i da je potrebno, jer osim pravih entuzijasta i zaljubljenika u ženski fudbal, zapravo malo ko zna kako tačno funkcioniše ženski fudbal.
– Postoje tri zvanične lige za seniorke, kao i razvojna liga za devojčice od 12 do 15 godina. Sve to je podeljeno na četiri regiona: Istok, Zapad, Vojvodina i Beograd. U ženskom fudbalu devojka sa 15 godina postaje seniorka i može da igra Drugu ligu, a može i Prvu, kao i Super ligu Srbije.
Naravno, fokus je na devojčicama, jer su upravo one i njihov razvoj najveći razlog čitavog našeg serijala, kao i ovog razgovora.
– Između 12. i 15. godine one još uvek ne znaju šta hoće. Ženski fudbal je čista ljubav, nema matematike, kalkulacija, manipulacija i tako dalje. Ne postoji ništa čistije od ženskog fudbala. Devojčice u tim godinama dožive velika odricanja, pokušavaju da uklope treninge sa školom, dodatnim časovima engleskog, klavira i slično, pokušavaju da se pronađu i da se klasifikuju da li su talentovane ili ne i da li žele da rade ili ne. Ona koja ostane do 15. godine, tamo u 17. mora ponovo da prelomi. Taj period zovem “ili kopačka ili štikla”, ili se “zadevojče” i batale sport ili ostanu u tome. Te koje tada preguraju težak period, idu u profesionalce. A, zapravo, malo njih postane profesionalac na svetskom nivou.
Kratko i jasno pitanje – kako se finansira ženski fudbal?
– Jako teško – nasmejala se, ironično, naša sagovornica, pa nastavila:
– Klubovima unutar Srbije je malo lakše jer su na budžetima lokalnih samouprava, ali beogradski klubovi nemaju nikakvu pomoć. Postoje neki programi za koje aplicirate pa dobijate par stotina hiljada dinara, ali nismo na budžetima i za sve se snalazimo sami. Ukratko – jako teško, naročito u poslednje dve godine, odnosno od “doba korone” – pojašnjava Sremčević i ističe da ŽFK Crvena zvezda ima veliku pomoć i podršku od kolega.
– Mi imamo pomoć Crvene zvezde, da nema njih ne bi bilo ni nas. Ali, za ostale klubove ne znam, neki klubovi funkcionišu potpuno samostalno. Mašinac je možda i jedini ŽFK koji ima svoj stadion. Mi koristimo logistiku muškog kluba, ali oni imaju mnogo veće troškove, veće prilive i odlive, mi smo “mali” u odnosu na sve to, ali borimo se i snalazimo se.
Kad smo već kod finansija, zanimalo nas je i kako se “kreću” plate u ženskom fudbalu.
– Devojke ne sanjaju o ugovorima kao što imaju Nejmar ili Mesi, najjači ugovor u ženskom fudbalu je oko 600.000 evra, pa vi vidite… To je neuporedivo, ali volela bih da samo dođemo u situaciju da ne moraju da idu iz Srbije. Da igraju za klub i reprezentaciju i imaju normalne uslove za život, a to sada nije tako.
Mnogo toga nam je pojasnila Sandra Sremčević, a odgovore na pitanja kako marketing može uticati na ženski fudbal, da li će Crvena zvezda biti prvak Srbije i igrati Ligu šampiona, kakvu reprezentaciju ima Srbija i zašto devojke nemaju prezimena na dresovima – saznajte u videu ispod.
andjela
Nadamo se i priželjkujemo da u bliskoj budućnosti Crvena Zvezda ima podjednako uspešan i ženski tim.
djuradj
Lepo je cuti nesto i o zenskim timovima,ipak je manje popularno.