DŽIGI NINKOVIĆ OTVORENO O SVEMU: Partizan je za mene život, ali ne bi bilo dobro da sam tamo ostao!

Vreme je za povratak i to na “svom terenu”. Posle više od godinu dana pauze, srpski fudbaler Nikola Ninković ponovo će izaći na teren. Ovoga puta u svojoj zemlji, pred svojim prijateljima i porodicom, u dresu Proletera…

Posle godina provedenih u Italiji i teškog perioda nakon saobraćajne nesreće koja mu se dogodila, Ninković je konačno spreman i što je važno – željan fudbala i igre.

Nakon što se vratio u Srbiju, tačnije Proleter, i dalje je morao da čeka na svoj novi debi. Ipak, optimističan je i veruje da će se povratak uskoro dogoditi.

– Ukoliko sve bude kako treba, nadam se da ću na teren već sledećeg vikenda protiv TSC-a. Verujem da će sve biti u redu i da ću konačno igrati – počeo je Ninković razgovor za Meridian sport.

Naravno, populari Džigi ne krije da mu fudbal i te kako nedostaje.

– Kada sam došao u klub, svima sa rekao da jedva čekam da igram. Više od godinu dana nisam igrao, ali sam skoro sve vreme bio u treningu, čak i posle udesa. Nisam trenirao jedino u periodu od februara do aprila – kaže Ninković i nastavlja:

– Prevazišao sam sve to što se dešavalo. Iskreno, toga se ni ne sećam najbolje, osim perioda u bolnici kada sam se probudio. Hvala Bogu, nisu bile nikakve ozbiljne posledice. Nisu bile potrebne intervencije. Prošao sam maltene netaknut. Malo sam povredio koleno, ali ništa strašno. To su minimalne stvari, poput hematoma, od udarca, ali srećom – nikakva intervencija nije bila. Sve se dogodilo u oktobru ,a već u decembru sam bio u punom trenigu – priseća se Ninković teškog perioda.

Kako je i sam istakao mnogo puta, pozitivno je iznenadio doktore.

– Izgledalo je mnogo gore. Doktor mi je rekao da, bukvalno, ne zna kako sam preživeo i da je iznenađen, jer ne može da veruje da sam ostao živ, posle takvog udesa, da neću imati posledice. Inače, u takvim slučajevima znaju da nastanu i trajne posledice, tako da sam imao mnogo sreće – ne krije Ninković.

Uporno Ninković ističe da je najbitnije da je živ i zdrav i da može da se vrati fudbalu. Kako kaže, poruke podrške nije brojao, ali je bilo mnogo onih koji su ga iznenadili.

– Kroz život i karijeru sam dosta naučio. Iako je sport lepa stvar i ne bi trebalo da sadrži negativna iskustva… Ali, kroz fudbal sam shvatio da nije uvek onako kako ti očekuješ i da, pre svega, ne treba da očekuješ ni od koga ništa, osim od svoje porodice. Time se vodim već godinama unazad i zbog toga nisam očekivao ničiju podršku. Odnosno, nije mi bila potrebna. Nisam brojao ko mi se javio, a ko nije – kaže Nikola, pa nastavlja:

– Neki prijatelji sa kojima se nisam čuo godinama su me oduševili, ali i da se nisu javili – ne bih im uzeo za zlo. Lep je to gest od njih svakako. Takođe, neko na koga sam zaboravio i nisam pomislio da može da mi se javi – javio se. Nisam imao vremena ni da razmišljam ko se nije javio, to mi je najmanje bilo u glavi. Prvo što sam pitao dečka koji je sedeo pored mene je bilo: “da li su mi noge u redu?”. O tome sam najviše razmišljao – kaže Ninković i zatvara tu temu:

– Svi koji su pozvali – značili su mi, iznenadio sam se koliko mi je ljudi poslalo poruke, kao i neki bivsi saigrači recimo, ali nisam se opterećivao mnogo time.

Sada kada se vratio u Srbiju, vreme je da se fokusira na fudbal i vreme je da da govorirmo o nekim mnogo lepšim temama.

– Nedostajala mi je Srbija. Iz nje sam otišao dosta mlad i u momentu kada još nisam izgradio “ime”, kao što je trebalo. Desilo se to sticajem raznih okolnosti, ali sam već bio u prvom timu Partizana više od četiri godine. Svašta se tu izdešavalo. Bilo je vreme za odlazak… Pet i po godina sam bio u Italiji, sada se vraćam i željan sam fudbala, gde god da sam, a posebno u svojoj zemlji. Što se tiče toga, ne bih mogao da poželim bolji povratak nego u svojoj zemlji, pred prijateljima i porodicom – kaže Nikola.

Stigao je u Proleter, a iako još uvek nije zaigrao utakmicu, ističe da je zadovoljan uslovima u klubu i da bi mnogi mogli da “prate” ljude koji rade u njemu.

– Ljudima u klubu sam stvarno prezadovoljan, da je više takvih – bio bi naš fudbal na mnogo većem nivou. Od organizacije do svega ostalog. Zadovoljan sam, da ne kažem prezadovoljan. Razmišljam samo o povratku i nemam ništa da zamerim. Ništa mi nije zasmetalo, ništa me nije negativno iznenadilo… Sve što smo se dogovorili – to se i ispunilo. Ekipa je vezala tri pobede, što je jako dobro. Tu sam da pomognem i sebi i njima, kao i celom timu, stručnom štabu i klubu da poraste još više.

Naglasio je Ninković nekoliko puta da ljude u Proleteru rade ispravno i “ne misle samo na sebe”. Pa, šta je to što bi ostali srpski klubovi mogli da “prepišu” od Proletera, pa da srpski fudbal bude kvalitetniji I ravnopravniji?

– Dosta toga je potrebno. Pre svega, finansijski uslovi su najpotrebniji. Ako želiš da probaš nešto više, da se približiš Zvezdi i Partizanu, najpre su ti potrebni mnogo bolji finansijski uslovi. Ali, u Srbiji smo… Razlika između “večitih” i ostalih klubova je prevelika. Razumljivo, igrači će pre doći u Zvezdu ili Partizan, nego recimo u Proleter i to iz više razloga – kaže Ninković, pa dodatno pojašnjava:

– Ali, ovi ljudi su iz fudbalske priče, rade stvari koje su za dobro svih i igrača, celog tima i kluba. Ne misle samo na sebe i nisu ljudi koji obećavaju, a onda kada odeš tamo – vidiš da je sve drugačije. Retkost je sresti takve ljude, ali mislim da je to prvi uslov da se klubovi u Srbiji podignu na viši nivo. 

Nedavno smo čitali o tome da je Ninković imao ponudu iz Serije B, ali da ju je odbio i rešio da se vrati u Srbiju. Sada je otkrio i zašto, kao i koji klub je u pitanju.

– Imao sam ponudu od SPAL-a, ali nisam prihvatio, jer je već bio kraj septembra, imali smo problema sa radnom dozvolom, nakon problema sa Brešom. Morao sam da dostavim kopiju ugovora o radu, a tada nisam imao angažman, taj rok je istekao i onda je bio problem oko toga. Na kraju su rekli da to može da se završi, ali nisam hteo da idem na rizik, jer to nije bilo sto odsto sigurno.

Pojasnio je Ninković sve do detalja, nismo morali mnogo da mu postavljamo pitanja.

– Bila je olakšavajuća okolnost što i dalje nisam imao status stranca u Italiji, jer sam bio registrovan u njihovom Savezu, ali svakako nisam želeo da rizikujem. Takođe, Serija B nije nimalo laka za napadače, a oni nisu bili sigurni u kakvom sam stanju. Iako sam sve vreme bio u punom treningu. Možda nisam bio spreman za 90 minuta, ali svakako ne bih mnogo vremena gubio na pripreme. Rekli su mi da me žele i da ako hoću – mogu da dođem, čekaće me. Bila je to dobra priča, ali odlučio sam da dođem u Srbiju – kaže Ninković i dodaje:

– Da su ti pregovori počeli ranije – otišao bih tamo, ali u ovom momentu – nisam hteo da idem negde gde ću morati da razmišljam da li ću se uklopiti, da li ću igrati dovoljno i slično. Željan sam fudbala i igre, to je najbitnije.

Ninković i Partizan

Napomenuo je Ninković na početku razgovora da je odlazak iz Partizana bio u “pravo vreme”, pa – šta se to dešavalo u crno-belom timu pa je prelomio da ga napusti?

– Bilo je vreme da odem, jer je nastao veliki pritisak. Počela su neslaganja, stvorila se negativna atmosfera oko mene u javnosti, što zbog nekih mojih grešaka, što zbog nekih stvari koje ne bih baš pripisao sebi… Uglavnom, ne bi bilo dobro da sam ostao. Bio sam nervozan i želeo sam da odem po svaku cenu, iako u tom momentu nisam izgradio neku zavidnu karijeru u Srbiji i Partizanu.

Međutim, i pored toga, Ninković ne krije da iz Partizana nosi najlepše uspomene, kao i da je to i dalje njegov klub.

– Nosim najlepše uspomene i to će tako uvek biti. Ceo život sam partizanovac, odrastao sam tu, od svoje devete godine sam bio pored stadiona, provodio mnogo vremena tu, pratio svaku utakmicu, kasnije i igrao u Partizanu… Partizan je za mene život, porodica, gde god da sam. Da li kao igrač ili navijač – nije bitno, od kada sam u Srbiji kad god mi obaveze to dozvoljavaju, dođem da gledam Partizan. Desilo mi se mnogo toga lepog u klubu, jednostavno – on je za mene sve, klub i porodica su mi najvažniji u životu.

Prisetio se Ninković i perioda kada je nosio crno-beli dres.

– Za četiri godine koliko sam igrao u klubu, osvojili smo tri titule i jedan Kup. Bila je lepa atmosfera, nema razloga da ne nosim lepe uspomene. Da nismo osvajali titule – onda bih možda mogao da kažem nešto, ali bili smo šampioni, tako da nosim najlepša sećanja i uspomene.

Vratimo se u sadašnjost. Kako se Ninkoviću čini današnji Partizan, kao i negativna atmosfera koja je u srpskom fudbalu vladala poslednjih nedelja?

– To je kod nas postalo normalno – nasmejao se Ninković, pa nastavio:

– Jednostavno, imamo dva kluba koja se bore za titulu. Dva kluba koja su iznad svih. Da me neko ne shvati pogrešno ili da se ne uvredi, ali tako je. Jasno je da će se Zvezda i Partizan boriti za titulu, kao i da ni jedni ni drugi praktično nemaju pravo na kiks. Iz tog razloga, možda se ponekad kaže nešto što je preterano, sve je to u žaru borbe, ali ima i toga da se to medijski uvek malo “napumpa”. Poznajem Saleta (Aleksandar Stanojević) i znam koliko je srčan, energičan i znam da daje celog sebe za Partizan i ekipu, za pobedu na svakom meču, on tako radi svoj posao – istakao je Ninković.

Ako pogledamo učinak Partizana u ovoj sezoni, kao i poziciju na tabeli, jasno je da crno-beli imaju zaista konkurentan tim za titulu šampiona Srbije.

– Čini mi se da je Partizan posle nekoliko godina pronašao pravu formulu. Znam kako Sale radi, znao sam da će uspeti, u kojoj meri – niko nije mogao da zna, ni sada se ne zna ko će osvojiti titulu, ali imaju prednost i nadam se da će to i održati. Vlada veliki pritisak i tenzija, verujem da je tako i u Crvenoj zvezdi, iako ih ne pratim, ali sve je to normalno. I navijači, i Uprava i javnost zahtevaju igranje Evrope, a nije lako igrati i Evropu i domaće utakmice. Traži se da pobediš, uvek moraš da igraš za “goli život”, od prvog do poslednjeg kola – priča Ninković i dodaje:

– Svaka čast i Partizanu i Stanojeviću, sada imaju jako kvalitetne igrače, poput Lazara Markovića, sa kojim sam odrastao, polako se vraća u svoju prepoznatljivu formu. Skoro sam mu baš rekao da to još nije onako kako zna i ume, ali verujem da može još. On nosi Partizan, uz Zdjelara naravno, pa i Natha, Miljkovića i Rikarada. Ima Partizan sada dosta dobrih igrača, sa mnogima se i dalje družim, i znam da sve ide kako treba. Partizan deluje zaista moćno.

Crno-beli sada imaju bodovnu prednost u odnosu na Zvezdu, kraj sezone je daleko, a kakve su Ninkoviće prognoze – da li Partizan može da ostane na vrhu tabele?

– Siguran sam da može, pogotovo što su svesni toga da moraju da igraju tako do kraja sezone, od njih se traži da pobede svaku utakmicu, tu nema kalkulisanja i izgovora. Kada pripremaš utakmicu i izađeš na teren, znaš da moraš da ideš na pobedu, moraš da daš sve od sebe. A, ako neko zna kako je to igrati za Partizan, onda su to Lazar, Lola, Miljko, Žile… Pa, Markec je sa razlogom kapiten. On zna kako se igra za Partizan, a to su prihvatili i stranci, recimo Rkardo i Natho. Imaju želju i strast za pobedom, za Partizanom, shvatli su kako treba igrati za taj klub – kaže Ninković i dodaje:

– Svesni su da da svaka utakmica može da ih košta titule ili prolaska u grupnu fazu Evrope i slično. Tako da, siguran sam da mogu da nastave dalje u ovakvom ritmu, sa još dva boda prolaze grupu u Ligi konferenicja, nadam se da će to brzo ostvariti, pa da mogu veću pažnju da usmere ka domaćem prvenstvu.

Reprezentacija Srbije i “prva naredna utakmica”

Naravno, nezaobilazna tema je i reprezentacija Srbije, koju uskoro očekuje nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Dragan Stojković Piksi je stigao, a sa njim i mnogo razloga za optimizam. Kako Ninković vidi nove “Orlove”?

– Za sada i reprezentacija igra jako dobro, dobijaju se utakmice, što je najbitnije. Iskreno, nisam mnogo pratio neke izjave i dešavanja van terena, osim samih utakmica, ali vidim da je igra dosta napredovala. O Piksiju ne bih trošio reči, svi znamo ko je on, nadam se da će uspeti da se plasiraju na Svetsko prvenstvo. Već se priča o Portugalu, ali svi oni znaju, i selektor i igrači, da je prva sledeća utakmica u stvari najvažnija. Moraju da se fokusiraju na prve dve utakmice, a onda da razmišljaju o Portugalu – kaže Ninković i dodaje:

– Verujem da neće biti problema, ali utakmice se ne dobijaju same, pogotovo u današnjem fudbalu, svi ga igraju, tako da pobeda nikada nije zagarantovana. Koliko god neka ekipa bila jaka “na papiru”, uvek treba ući u meč sa respektom, a ne uz očekivanje da će ti neko pokloniti bodove. To je, recimo, pokazao i Šerif u Ligi šampiona. Ali, verujem da će biti dobri i da će u Lisabon otići na to “finale” ove grupe i ovih kvalifikacija.

I na kraju, Ninković nam je otkrio da li profesionalni sportisti zaista uvek razmišljaju samo o “prvoj narednoj utakmici”.

– Za sada i reprezentacija igra jako dobro, dobijaju se utakmice, što je najbitnije. Iskreno, nisam mnogo pratio neke izjave i dešavanja van terena, osim samih utakmica, ali vidim da je igra dosta napredovala. O Piksiju ne bih trošio reči, svi znamo ko je on, nadam se da će uspeti da se plasiraju na Svetsko prvenstvo. Već se priča o Portugalu, ali svi oni znaju, i selektor i igrači, da je prva sledeća utakmica u stvari najvažnija. Moraju da se fokusiraju na prve dve utakmice, a onda da razmišljaju o Portugalu – kaže Ninković i dodaje:

– Profesionalni sport je takav da moraš da budeš maksimalno fokusiran, da budeš spreman u glavi da svaku utakmicu igraš kao da je finale, barem dok ne povedeš 3:0 ili 4:0, ili barem dok nije 90. minut – nasmejao se Ninković na kraju razgovora za Meridian sport.

DRULOVIĆ ZA MERIDIAN: Partizan i Zvezda se pitaju za sve!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Ilija Stolica – Problem je što srpski fudbal želi instant rezultat! | Sport Fokus Meridian EP13